Beograd - Povodom predstavljanja knjige „Muzika sveta“, u izdanju „Službenog glasnika“, autora Vladimira Đuričića priređeno je kulturno-umetničko veče pod nazivom „Romantični svet mitskog Orijenta“, namenjeno ljubiteljima muzike i filma. Program je održan sinoć u jednom od najlepših beogradskih kulturnih prostora – sali „Makavejev“ Jugoslovenske kinoteke.
- U knjizi „Muzika sveta” pisao sam o muzici XX veka 25 zemalja, a ovog puta govoriću o najvećim pevačima, kompozitorima i pesnicima Egipta, Libana, Sirije i Iraka, periodu kada su muzika i kinematografija bile tesno povezane. U to vreme pevači su postajali junaci kultnih arapskih filmova i uživali status koji je danas teško uporediti sa bilo čim u Evropi – priča Đuričić.
Publici je otkriveno i niz zanimljivosti iz profesionalnog, ali i ličnog života najvećih arapskih zvezda.
- Veliku pažnju privukla je priča o Um Kaltum. Ona je glas i lice Egipta, znamenka patnje, čežnje, stremljenja… U ovoj zemlji svakodnevno se može sresti prolaznik kako pevuši stihove njenih pesama. Oni su ispisani na zidovima ulica, izlozima, prtljažnicima taksija, ili se čuju iz kafeterija i prodavnica. Iznenadiće vas i storija o kralju arapske muzike, pevaču ljubavi, osećanja i ikoni romantike, kako su sve nazivali Egipćanina Abdela Halima Hafeza. Poezija i melodije, pisane po njegovim idejama, predstavljaju najlepše ritmove arapskog srca, kaže Đuručić.
Dodaje da je vrlo interesantno da je u centru muzičke scene arapskog sveta jedna hrišćanka, pevačica Fajruz, libansko-sirijskog porekla koja je sa Braćom Rahbani, Asijem i Mansurom, stvorila pesme koje su oblikovala masovnu svet.
- Fajruz je glas jedinstva i slobodne Arabije. Ona donosi katarzu na nacionalnom nivou i svetionik je nade za sve Libance, bilo da su hrišćani, druzi ili muslimani. Kada je Liban u pitanju, ova zemlja je iznedrila još jednu velikanku... To je Sabah, čiju su sahranu, osim suza i mrtvačkih zvona, pratili i vatromet i višesatno prenošenje kovčega u ritmu muzike. Ona je bila dragoceni gigant iz ere cvata arapske pesme i filma, i najplodnija umetnica Bliskog istoka – priča Đuričić.
Autor dela „Muzika sveta“ kaže da se u njegovoj kapitalnoj knjizi može pročitati više od hiljadu priča, a na održanoj promociji predočio je koliki su trag ostavili Asmahan i Farid el Atraš.
- Oni su brat i sestra, pevači i glumci plave krvi, poreklom iz kraljevske porodice sirijskih Druza. Otkriću kako je Farid postao kralj laute i zašto je Asmahan likvidirana u saobraćajnoj nesreći – kaže Đuričić.
O knjizi i njenom tematskom svetu govorio je i direktor Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović.
