Beograd - Mnogo dokumentacije, neizvesno čekanje i različita tumačenja istih propisa – problemi su sa kojima se firme i građani susreću u carinskim postupcima. Domaća platforma Ocarini.me pokušava da deo tog procesa prebaci u digitalno okruženje i učini komunikaciju između klijenata i carinskih zastupnika preglednijom.
„Može se desiti da se u Novom Sadu jedan isti propis tumači na jedan način, u Užicu na drugi, a u Kraljevu na treći. Ljudi više nisu sigurni kako postupak treba da funkcioniše“, rekao je za Radio Beograd Ratko Bojović, direktor platforme.
Ocarini.me je pokrenut u junu i, prema Bojovićevim rečima, ima oko 400 korisnika i zabeležio je približno 270 upita. Platforma ne obavlja carinsko zastupanje, već povezuje klijente sa zastupnicima, koji mogu da ponude svoje usluge.
„Klijent dobija tržište ponuda i transparentnije cene, a carinski zastupnici dobijaju tržište upita. Poenta je da svi imaju podjednaku šansu da učestvuju u poslu i dobiju odgovarajuću cenu za svoje potrebe“, objasnio je Bojović.
Nakon izbora zastupnika, komunikacija i razmena dokumentacije mogu da se nastave na platformi, gde ostaje digitalni zapis o postupku. Bojović kaže da bi to moglo da smanji nesporazume i neizvesnost.
„Čim ostaje digitalni trag i zapis, podiže se nivo odgovornosti. Poenta je da bude manje iznenađenja, koja su česta u postupku carinjenja“, rekao je on.
Jedan od modula je digitalni konsultant, koji odgovore zasniva na propisima, mišljenjima i praktičnim tumačenjima prikupljanim tokom prethodne dve decenije. „Sve odgovore daje direktno iz konteksta. Nema pretraživanja interneta niti popunjavanja praznina samo da bi se odgovorilo na pitanje“, naveo je Bojović.
U razvoju je i takozvani digitalni špediter, koji je za sada testiran na uvozu automobila. Sistem iz dokumentacije izdvaja podatke, proverava ih prema zadatim pravilima i priprema carinsku deklaraciju, koju potom pregleda i potvrđuje carinski zastupnik.
„Ne možemo da izbacimo čoveka iz procesa, niti nam je to cilj. Želimo da mu olakšamo manuelni deo posla kako bi mogao da bude produktivniji na drugim poljima“, rekao je Bojović.
Platforma tek treba da pokaže koliko može da promeni praksu koja zavisi od propisa, institucija i rada carinskih zastupnika. Njeni tvorci očekuju da bi jasniji tok dokumentacije mogao da smanji prostor za nesporazume i nepravilnosti.
Dalji razvoj trebalo bi da podrže i memorandumi potpisani u Moskvi sa Moskovskim tehničkim univerzitetom komunikacija i informatike i međunarodnom platformom IT Russia Media. Saradnja treba da obuhvati razvoj sistema i njegovo prilagođavanje ruskom tržištu, a prvi konkretni rezultati očekuju se u prvoj polovini naredne godine.
