Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 20591 objavljenih
Чачак - Фестива ПриЧа вечерас претвара град на Морави у престоницу рокенрола. Легендарни рок састав Парни ваљак наступа на Рементовом игралишту од 22:00. После 35 година овај бенд коначно долази да приреди спектакл који Чачани са нестрпљењем чекају. Хусејин Хасанефендић Хус, популарни Хусо осврнуо се на 35. годишњу дугу каријеру и сарадњу са дискографским кућама.„Са Сузијем је било одлично јер смо излазили на етикети Си би еса, са којима смо потписали уговор, ПГП је у то време имао више слуха за бендове, па је доста загребачких извођача са њима сарађивало. Жанровски смо се мењали, током свих ових година. Kада си клинац, наравно да више тога упијаш, тражиш себе и експериментиш и онда у неком тренутку престанеш да слушаш остале и радиш оно што се теби свиђа. Тако би и описао наш развој, промене су биле и у поставки бенда, публика се фурала на тај тип глазбе, а оно што се данас чује, није само моја свирка и Акијево певање, него је то неки заједнички процес до крајњег момента када она оде у етар и заживи”, каже Хусо нагласивши да и они који нису део бенда су остали њихови пријатељи. „Сви људи који су били у бенду, на жалост тројица имају свој бенд сада на небу, смо у добрим односима, а чињеница је да је прошло доста глазбеника кроз бенд, битно је да растанци нису били негативни и да није било свађа. Јура је отишао да ради на аеродром, врло легитимно, човек је имао неку своју причу, дан данас пијемо кафу заједно, Рас је такође гитариста који је оставио траг у бенду, он је кренуо у неке соло воде, направио свој бенд и желео ауторски да се докаже. Разлози за разилажење су добри, није било никада зле крви и велика је срећа да људи који су долазили у бенд су били добри људи. Увек нам је било најважније какав је ко човек јер ми смо ти који проводимо највише времена заједно, више него што се проводи у породици. Једноставно, та компатибилност је врло битна. Прво какав је човек, па тек онда какав је музичар”, рекао је Хусо. Парни Ваљак важи за групу која боље звучи уживо него на снимцима, а зашто је то тако Хусо има своје објашњење. „Ми смо имали озбиљан проблем уловити енергију и звук који смо производили уживо, нисмо имали појма о процесу снимања, наш први албум је потписао Ведран Божић као продуцент, а никада ми њега у студију видели нисмо. Владимир Михаљак, тадашњи менаџер и особа `А` у овом послу, он нам је омогућио заправо каријеру, њему се чинило да неко званично и звучно име носи тежину па је потписан, а заправо смо радили сами, а појма нисмо имали и уживо смо звучали битно боље него на снимцима и ту креће та фама. Већ када смо отишли у Милано, то је озбиљан студио, ту је Аки звучао онако како смо га ми и чули, а на снимцима то нисмо могли добити, и онда мало по мало звук на плочама постаје бољи, мислим да је задњи албум сигурно продукцијски добар, међутим мислим да је битно узбуђење и доживљај бенда уживо много већи него на снимцима. Kада снимате, више размишљате, а када се свира уживо, то је прави осећај”, каже Хусо. Према његовим речима нема лоше публике, има само лоших извођача, и публика која боље разуме одређену глазбу и ритуал концерта.„Нама се дешавало да свирамо на концертима где публика није знала да може викати хоћемо још, хоћемо још, него су после били жалосни, а ми исто јер нас нису звали натраг, а они зашто је то кратко трајало, тако да очекујем да ће и вечерашња публика имати своје захтеве.” Иначе, рок фестивал ПриЧа проистекао је из дугогодишњег рада Рок клуба „Српски паб", који са својим креативним тимом организује више од 100 клупских свирки годишње још од 2007. године. Временом је све више младих бендова почело да се окупља и тражи простор где би могли да покажу своје таленте и добијали су подршку и простор за свирку. Иако млад, фестивал ПриЧа из године у годину доводи све познатије уметнике. РИНА
Прибој -Слободна зона Прибој за два месеца добиће нову водоводну и хидрантску мрежу, захваљујући Програму европске подршке развоју општина, ЕУ ПРО. Према речима Миломира Лучића, директора индустријских паркова, у Слободној зони Прибој стварају се услови за још боље функционисање постојећих, али и будућих инвеститора. “Водоводна и хидрантска мрежа урађена је почетком 80. тих година прошлог века, али је дотрајала, па је неопходна изградња нове за шта се конкурисало код европских фондова. Пројекат је вредан 349 668 евра, а 20 одсто средстава издвојила је општина. Реализација пројекта почела је ове седмице, а радови би требало да буду завршени до краја октобра “,каже Лучић за агенцију РИНА. Лучић додаје да ће у постојеће канале дужине 3500 до 4000 метара бити постављене нове цеви, једне за водоводну, а друге за хидрантску мрезу, а биће ископано 1000 метара новог канала како би се све привело намени.“Изградња потпуно нове водоводне и хидрантске мреже у Слободној зони Прибој побољшаће капацитете водоснабдевања, смањити губитке и повећати ниво противпожарне заштите за садашње, али и будуће инвеститоре у овом делу Прибоја” ,очекује Лучић. Извођач радова "Хидромакс" из Бајине Баште има рок од 60 дана да заврши радове. РИНА
Прибој - Повереник стечајног управника Петрашин Василић огласио је данас четврту продају имовине АД „Фабрика седишта” Прибој у стечају овог пут јавним прикупљањем понуда. Прве три продаје капитала вршиле су се методом јавног надметања. Процењена вредност имовине је 109.810.476,28 динара, депозит 21.962.095 а предмет продаје, како се наводи у огласу, чине земљиште, производна хала, управна зграда, надстрешница, портирница, стругара, трафостаница, угљара и резервоар за воду. Предмет продаје је и покретна имовина предузећа коју чине опрема, машине, уређаји, инвентар и 22 акције Фабрике аутомобила Прибој. Најкаснија уплата депозита је до 3. октобра, а крајњи рок за доствљање понуда 10. октобар када ће се одржати и јавно отварање са почетком у 12:15. Иначе, стечајни управник је дужан да прихвати највишу достављену понуду уколико је иста изнад 50 одсто од процењене вредности предмета продаје. Ако највиша достављена понуда износи мање од 55 одсто од процењене вредности предмета продаје, стечајни управник је дужан да пре прихватања такве понуде добије сагласност одбора поверилаца. РИНА
Ужице - У оквиру програма Подршка Европске уније развоју општина – ЕУ ПРО, Граду Ужицу је одобрено суфинансирање три пројекта: завршетак изградње кишне канализације у пословној зони Крчагово, израда Плана детаљне регулације Стари град и санација односно реконструкција дела зграде Народног позоришта Ужице. Тренутно се изводе радови на изградњи кишне канализације и реконструкцији дела водоводне мреже у Карађорђевој улици, затим на изградњи кишне канализације у улицама Хероја Јерковића и Милоша Обреновића. Вредност радова пројекта изградње кишне канализације је око 69,5 милиона динара, од којих се око 50 милиона финансира из Програма, а остало је учешће Града, док ЈКП Водовод са 19,5 милиона динара у потпуности финансира реконструкцију водоводне мреже. Директор Водовода Душко Љујић је истакао да је цевовод који се реконструише веома значајан у будућности јер омогућава снабдевање Крчагова и ниском зоном, с тим да би се вода препумпавала са резервоара Доварје на Капетановину, тако да у случају неких хаварија на високој зони из овог правца постоји могућност водоснабдевања Крчагова и болнице. „Поред тога овај цевовод је веома значајан из разлога што можемо да активирамо резервоар Старо Доварје, које сад није у финкцији и већ 30 година се не користи и на њега можемо да допремимо гравитацијом воду са Живковића врела. Тако да у некој перспективи можемо да са неким мањим улагањима комплетно Крчагово снабдевамо изоловано са Живковића врела“ навео је Љујић. „Овај цевовод нам је важан јер ће омогућити да приликом радова на реконструкцији високе зоне, у највеће градско насеље можемо да допремимо воду, а да реконструкција цевовода високе зоне не утиче на снабдевање. Имамо обећање Канцеларије за јавна улагања да ће уложити у инфраструктуру градског водовода негде око 2 милиона евра. Та средства смо планирали за магистрални цевовод у Градској општини Севојно, затим за деоницу од високе зоне резервоара Буар до резервоара Глуваћи, практично за најкритичније деонице. Такође ће се радити и комплетна реконструкција аутоматике и управљања водоводним системом, то ће нам омогућити много једноставније праћење система и управљањем“, наводи Љујић. Никола Максимовић директор ЈП Ужице развој је навео да ће у наведеним улицама бити постављено 2700 м кишне канализације, са преко 60 бубањ сливника и 70 решетки на саобраћајницама за прикупљање површинских вода. „Како будемо завршавали поједине деонице кишне канализације тако ћемо исте асфалтирати у пуном профилу, а обзиром да је на тендеру посао изградње кишне канализације добио конзорцијум састављен од три фирме: Јединства, Стабил про и Домекстра то омогућава да се упоредо изводе радови у све три улице па очекујемо да посао буде ефикасније завршен“, навео је Максимовић и додао да ће, где то буде неопходно, бити замењени ивичњаци и подлога на саобраћајницама. РИНА
Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, изјавила је да је у Србији и ове године оборен рекорд по броју аутомобила на нашим ауто-путевима. "Од 1. јануара 2019. до краја летње сезоне 1. септембра ауто-путевима кроз Србију прошло је 37.551.150 возила, што је за 1,2 милиона возила више него прошле године. И ово је само још један доказ колико смо били у праву због инсистирања на што већем улагању у саобраћајну инфраструктуру. Још једном смо показали да је Србија саобраћајни центар региона и да је улагање у нове ауто-путеве најбољи начин за економски раст", наводи Михајловићева. Она истиче да се, према проценама, очекује да до краја године кроз Србију ауто-путевима прође око 60 милиона возила, што је за 20 милиона возила више него 2014. године. Потпредседница Владе истиче да су на овогодишње повећање промета највише допринели завршетак ауто-пута кроз Грделичку клисуру и пуштање у саобраћај ауто-пута „Милош Велики“ од Обреновца до Прељине, односно Чачка. "Само током лета кроз Србију је прошло укупно 12,5 милиона возила, а само кроз Грделичку клисуру од почетка наплате путарине 15. јуна нешто више од два милиона возила! Сви ови резултати обавезују да морамо и даље да градимо нове ауто-путе, али и да улажемо у њихово одржавање како бисмо сачували безбедност путника. Већи приходи од путарине омогућавају и нова улагања у садржајно обогаћивање наших ауто-путева", истакла је Михајловићева. РИНА
Златибор - Данас ноге и веш перемо у пластичном лавору, а воду не доносимо са извора већ је имамо у кући. Међутим, некада је све то било много другачије и за све је постојало, нећете веровати - посебно буренце! Мирко Ковчич који има 90 година најстарији је бачвар у златиборском селу Рожанство, а у свом радном веку направио је преко 30 хиљада буради. РИНА
На данас одржаној конференцији за медије у Влади Републике Србије представљена су четири интердисциплинарна студијска програма под јединственим називом Мастер 4.0, настала кроз блиску сарадњу универзитета и привреде, а у циљу повезивања савремених ИТ знања са пословним вештинама потребним за развој дигиталних производа и услуга. Окупљени у четири конзорцијума изабрана на јавном конкурсу који је на идеју Иницијативе „Дигитална Србија“ реализовало Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Међу награђенима је конзорцијум Универзитета у Крагујевцу који је око јединствене идеје окупио четири факултета: Факултет техничких наука у Чачку и крагујевачке факултете: Факултет инжењерских наука, Природно математички и Економски факултет. Догађају је поред ректора присуствовала декан ФТН проф. др Данијела Милошевић, заједно са колегама деканима факултета који учествују у програму Мастер 4.0. Председница Владе Србије Ана Брнабић истакла је да је Мастер 4.0 је резултат избора најбољег садржаја постојећих програма који одговара потребама тржишта ИТ услуга и обезбеђивању услова за даљи раст ИТ сектора и додала: „По први пут наши факултети не наступају као конкурентске већ као партнерске институције, а велики део су експерти из праксе који ће студентима пренети знања и упознати их са коришћењем најсавременијих технологија и метода које се у привреди примењују.“ Премијерка је истакла да од ових програма очекује да ће обезбедити квалитетан кадар који ће моћи да створи конкурентску предност ИТ компанија које послују у Србији, чиме ће се обезбедити даљи раст ИТ индустрије. У оквиру Конзорцијума Универзитета у Крагујевцу, Факултет техничких наука у Чачку је међу 13 државних факултета који су кренули у процес акредитације ових програма, по чијем завршетку је планиран упис укупно 140 студената.„Факултети су и даље једине институције које могу да пруже знања на нивоу који је потребан привреди. Њихова суштинска предност је та што нуде живог предавача који је експерт из дате области и са којим студент може да води дијалог. Поред редовног сусрета са реалним пословним проблемима на обавезним праксама у компанијама, директни контакт са врхунским стручњацима је нешто што неформални интернет курсеви сличног садржаја не могу да понуде,“ рекао је проф. др Ненад Филиповић, ректор Универзитета у Крагујевцу. Један од захтева јавног конкурса на коме су Мастер 4.0 програми изабрани био је и да се у наставу укључе и предавачи из иностранства, па ће се тако студенти имати прилике да слушају предавања стручњака са престижних америчких, шпанских, данских, француских, као и универзитета из региона. Међу ИТ компанијама које учествују у реализацији програма су Microsoft, Comtrade, Инфостуд, Symphony, Siemens, Endava, Levi9, SAP, Saga, док су међу укљученим компанијама из других сектора и Телеком Србија, Coca-Cola Hellenic, Металац, EY, Raiffeisen bank, НИС и многе друге. Према условима конкурса Министарства просвете, науке и технолошког развоја на коме су добили средства за реализацију програма, све укључене високошколске институције у обавези су да омогуће упис најмање две генерације студената. РИНА
Чачак – У библиотеци Међуопштинског историјског архива у Чачку данас је представљена књига „Прилози за привредну историју Југославије и Србије” („Хиперинфлација и постхиперинфлација”) чији су редактори професори Економског факултета у Београду, др Ђорђе Ђукић, иначе Чачанин, и др Александар Живковић. Ова вредна економска студија у издању наведеног факултета Универзитета у Београду (2018) прослеђенa је свим историјским архивима у Србији да би научни осврт на један изузетно важан део привредне историје Југославије и Србије био доступан научним истраживачима. РИНА
Чачак - Истраживања су потврдила да је српско домаће пиво једно од најтраженијих у земљама света. Ако бирају страно пиво Eвропљани ће се прво ухватити за мексичко, а онда за наше и то због квалитетних сировина од којих се прави. Управо због ове чињенице, све је више домаћина који се поред ракије и вина у својој кућној радиности одлучују за производњу пива. РИНА
Прибој - МЗ Сјеверин овог лета наставили са инфраструктурним активностима. Тако је 16 ученика истуреног одељења О.Ш. "Десанка Максимовић", међу којима је и 6 првака, нову школску годину дочекале су потпуно реновиране учионице и помоцне просторије. Промењена је столарија, постављен ламинат и ролетне, окречени су зидови. Преостаје још да се уреди фасада школе. Средства за реновирање школе у Сјеверину обезбедила је Општина Прибој. Сјеверинци ће ове јесени први пут добити и амбуланту, која ће бити смештена у просторијама школе. Радови су у току и требало би да буду готови врло брзо, на задовољтво свих житеља ове месне заједнице који више неће морати по инјекцију или општи преглед путовати до Прибоја и трошити време и новац. Средства и за опремање просторија будуће амбуланте у Сјеверину издвојила је локална самоуправа из Прибоја. Иначе, ове јесени планирани су и радови на објекту школе у Стрмцу, која такође припада матичној школи “Десанка Максимовић” у којој ће се поправити кровна конструкција како би се ова некада најлепша сеоска школа у Србији заштитила од даљег пропадања. РИНА
Чачак - Знамо да можемо снимити кичму, главу, бубреге.. али, да ли сте знали да можете снимити чак и вашу ауру?! Звучи невероватно, али је истинито, а амерички доктор Гај Когинс први је овакво снимање понудио богаташима са Беврли Хилса крајем осамдесетих година. РИНА
Београд - Потпредседница Владе Србије и чланица Председништва СНС, проф. Зорана Михајловић, оценила је да опозиција новим претњама политичким неистомишљеницама само показује како би они владали Србијом, и да је њихова права политика сила и безакоње. "Све смо то од њих већ видели – и упадање у институције, и захтеве да дођу на власт без избора, и насиље и претње насиљем. Кад институције раде свој посао, говорили су да је то политички прогон, али би зато радије да они буду ти који ће хапсити", каже Михајловићева поводом изјаве председника Нове странке Зорана Живковића да ће прва одлука нове власти бити хапшење Александра Вучића и свих који су учествовали у његовој власти. "Грађани су имали довољно прилике да виде да шта им нуди опозиција - Србију у којој се не граде ауто-путеви, у којој закони се закони примењују како њима одговара, и у којој се поништава воља грађана, само зато што их грађани не желе. И што их мање желе, то су гласнији у својим претњама", додаје Михајловићева. РИНА
Ужице - Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић боравио је данас у Ужицу где је после пријема у кабинету градоначелника обишао радове на платоу испред Народног музеја, а потом и званично отворио Културни центар у Севојну. Оба ова инфраструктурна пројекта подржана су од стране Министарства на чијем је челу министар Ружић, реконструкција платоа испред Народног музеја са 3, а Културни центар у Севојну са 8,5 милиона динара. Након церемоније свечаног отварања Културног центра и пригодног културно-уметничког програма градоначелник Ужица Тихомир Петковић је пожелео добродошлицу министру и захвалио се Ружићу на подршци коју његово министарство пружа Ужицу. Стара школа која је реконструкцијом постала Културни центар, саграђена још почетком 20 века, последњих деценија није била у функцији, а након ових радова, по речима градоначелника постала је један од најлепших кутака тренутно у Севојну. Укупна вредност пројекта је 16 милиона динара од којих је 8,5 милиона финансирало Министарство државне управа и локалне самоуправе, а преостали износ обезбеђен је из градског буџета. „Сви послови су урађени у складу са захтевима Завода за заштиту споменика културе из Краљева. Зграда ће на основу договора Министарства просвете, које је власник ове зграде и Града Ужица и Општине Севојно бити у финкцији Културног центра“, навео је Петковић. Градоначелник је изразио захвалност министру Ружићу и на финансијској подршци пројекту реконструкције платоа испред Народног музеја. Тај пројекат је вредан 9 милиона динара од којих је 3 милиона обезбеђено од Министартва државне управе и локалне самоуправе. „Са министром смо причали о конкретним стварима, о конкурсима за наредну годину, шта нам је потребно да припремимо и шта да урадимо како бисмо имали његову подршку и за наредну годину“, истакао је Петковић. „Драго ми је да сам данас у Ужицу и да смо имали веома користан састанак са градоначелником и његовим тимом, где смо сагледали два веома значајна пројекта који су урађени на територији града Ужица и Градској општини Севојно, а која су финансирана од стране Министарства за државну управу и локалну самоуправу. Културни центар у Севојну говори да је могуће све то урадити уколико определите јасне циљеве, пројекте и искористите средства која су расположива на најбољи могући начин. Драго ми је да ће сада овај Културни центар служити на добробит житељима како Севојна тако и Ужица. Фонд за локал је ове године био непуних 500 милиона динара, незнатно ће бити увећан у 2020. години. Све јединце локалне самоуправе су добродошле да аплицирају са својим пројектима. Фокус ћемо као и до сада ставити на инфрастуктурне пројекте предшколских установа, уколико постоји листа чекања, увођење Е-управе, превентиву од елементарних непогода, културно-спортске манифестације, све оно што смо и претходних година радили“, навео је Ружић. РИНА
Чачак - ПУ „Моје детињство” почиње реализацију радионице „Школа родитељства”, што је једна од три активности које су део пројекта „Подржимо породицу - подршка родитељству”, чији је носилац град Чачак а који се финансира од стране Кабинета министра без портфеља задуженог за демографију и популациону политику РС. „Град наставља да улаже у пројекте који су везани за популациону политику. Заједно са министарством издвојено је 13,3 милиона динара што је подељено на неколико пројеката. За школу родитељства дато је 220.000 динара и њега врши ПУ `Моје детињство`, за пројекат ПУ `Гимназион` издвојено је 108.000 динара док је за саветовалиште за труднице издвојено је 420.000”, рекао је помоћник градоначелника за друштвене делатности Владан Милић.
Чачaк - Под утицајем глобалних друштвених промена и тероризам је претрпео значајне промене. Тако је на сцени тероризам инспирисан идејама радикалног исламског фундаментализма а појављују се и специфични облици, првенствено је то актуелизација самоубилачког тероризма. То је објављено у студији „Форме тероризма узроковане процесом глобализације” која је представљена недавно у Пријевору код Чачка, на међународној научној конференцији „Управљање квалитетом и поузданошћу” коју већ 22. године у свом истраживачком центру приређује др Љубиша Папић, универзитетски професор на ФТН - у у Чачку. РИНА
Нова Варош - Данас је 180 пољопривредника у Новој Вароши потписало уговоре за подстицајна средства. Ове године из локалног буџета за пољопривреду издвојено је 9,5 милиона динара. „Нашим домаћинима расподелили смо средства у износу од 6,5 милиона динара, док је 2,5 милион опредељено кроз подстицај и помоћ за вештачко осемењавање музних крава. Износ од милион динара искоришћен је за плаћање камате, како би произвођачи могли бескаматно да узму кредите код банака”, рекао је председник општине Нова Варош Радосав Васиљевић. Он је додао да је дугого година био одборник у локалном парламенту и да се сећа и када се новац за субвенције делио по бојама партијских књижица, што данас није случај. „Не припадам ни једној партији нити ћу, и људе углавном делим на добре и лоше. Ово није једини начин локалне самоуправе да помагне својим грађанима. Зна се колико чинимо за све месне заједнице и села, колико спортских терена се за ове три године и колико путева урадило, што ћемо наставити и до краја грађевинске сезоне. Варош мења изглед, јер имамо капиталне инвестиције. Реконструише се основна школа после 50 година чија инвестиција износи 490 милиона динара, гради се трг вредности 60 милона, који никада није постојао а реконструишу се и градске улице. Једино радови на путу од Браношевца до Златара теку спорије, али ће до јесени најкасније пролећа бити завршени. Све што смо обећали смо започели, сем водоснабдевања Божетића где радове очекујемо 1. октобра. Некада се за наш крај није ни знало да постоји, а видите колико данас држава улаже у нас и мисли о нама”, казао је Васиљевић. Раденко Илић из села Акмачића пољопривредом се бави 70 година, а данас као пензионер држи 11 коза.„Некада је било велико сиромаштво, а данас треба да се даје више субвенција како би се пољопривреда уздисала”, рекао је Илић. РИНА
Горњи Милановац - Након завршеног Конкурса за преддигитализацију и дигитализацију биоскопа за 2019. годину, одлуком Управног одбора Филмског центра Србије, Културном центру у Горњем Милановцу додељено је 2 милиона динара за набавку новог пројекционог платна. Културни центар Горњи Милановац већ годинама добија епитетинституције која на најбољи начин реализује фазно процес дигитализацијеи остварује велику биоскопску гледаност. Према речима директора Културног центра Драгана Арсића, Културни центар добија велику подршку општине Горњи Милановац, Филмског центра Србије, као и Министарства културе. „Захваљујући сарадњи са Филмским центром Србије, већ фазнонеколико година Културни центар добија средства запреддигитализацију и дигитализацију биоскопа.Подсетићу да смо унеколико претходних година освојили 11 милиона динара путемпројеката, у првој фази то је био покретни биоскоп, који се налазио узгради Гимназије, имали смо и биоскоп на отвореном, такође, добилисмо 4 милиона за 3Д пројектор, преко милион и по за дигиталнеекране, а ове године, према речима уредника филмског програма Бобана Стефановића, платно за које смо конкурисали, он је самовидео у Берлину и налази се, можда, још и у Паризу“, рекао је Арсић и истакао да је од преко 40 установа, 29 добило средства, између њих и Културни центар Горњи Милановац, што га сврстава у сам врх према функционисању филмског програма и дигитализације биоскопа. Такође, Арсић је напоменуо да је од почетка године до сада реализовано близу петсто културних дешавања, што је много више у односу на остале установе културе. Арсић је додао и да је ове године Министарство културе подржало фестивал „Кратка форма“ и Међународни бијенале уметности минијатуре, прву фазу. Осим тога, већ трећу годину заредом милановачки Културни центар учествује у организацији Сабора народног стваралаштва, који ће бити одржан 15. септембра у Великој сали Културног центра. За ову намену од Министарства културе на рачун Културног центра уплаћено је пола милиона динара. РИНА
Чајетина - Највећи инвестициони пројекат општине Чајетина, Голд гондола, ушао је у завршну фазу изградње. Иако је реч о технолошком пројекту, жичари дугој чак девет километара, ова гондола ни на који начин неће нашкодити природним лепотама “златне планине”. Све је замишљено и реализује се тако да иде у прилог очувању здраве животне средине, а из њених кабина видеће се чаробне лепоте Златибора у којима су до сада уживале само птице и малобројни путници нисколетећих ваздухоплова, наводи се на сајту овог јавног предузећа. Златиборска Голд гондола је од саме идеје замишљена као еколошки пројекат. На самом почетку рада покретаће је електрична енергија али то није коначан одабир извора напајања. У току је израда студије која ће понудити могућност за алтернативно снабдевање енергијом. У опцији су енергије сунца, воде и ветра а поменута студија ће показати најбоље решење. “Води се рачуна о еколошким стандардима у сваком погледу. Поред самог инфраструктурног објекта гондоле, планирамо да на почетној станици, сама наша управна зграда сутра користи обновљиве изворе енергије и на сваком кораку се води и водиће се рачуна о енергетској ефикасности. Гледамо да сви садржаји буду у сагласју са природом и да овај пројекат покаже колико је наш циљ, да се бавимо одрживим развојем туризма, озбиљан. Наша решеност да се озбиљно бавимо туризмом, што и чинимо, ни у ком смислу не запоставља природу јер управо због те природне околине туристи долазе и бораве на Златибору. Оно што ће на траси гондоле, од почетне станици до Торника, моћу да се види су заиста најлепши предели Златибора и то из ваздуха што посетиоци до сада нису могли, сем малобројних који су се возили хеликоптерима. Сада ће то бити доступно свима, да крену из самог ’срца’ Златибора, за који често кажу да је доста урбан, али већ после неколико секунди вожње изаћи ће у нетакнуту природу а погјед ће пуцати на шуме, пашњаке, потоке и све оно што у ствари и јесте Златибор. Таква траса дуга је девет километара, све до врха Торника који је такође у потпуности очуван а на коме планирамо да урадимо још садржаја као што је и видиковац који ће омогућити предиван поглед на природне пределе који се налазе и ван граница наше земље. Заиста се трудимо да оправдамо очекивања гондоле као еколошког пројекта у оквиру кога нема ничег што би реметило здраву животну средину. Све је испланирано да и животна средина и путници буду безбедни”, каже директорка Голд гондоле Бојана Божанић. Радови на завршетку Голд гондоле одвијају се у складу са динамиком, завршено је око 30 носећих стубова . Паралелно се изводе радови и на међустаници који би требало да буду завршени током септембра месеца након чега се креће са постављањем опреме а затим, почетком октобра, креће развлачење сајле. Много тога зависи и од временских услова али до сада је динамика била континуирана и није било већих проблема.У току је допремање котурова сајле а њено уплитање на првом делу трасе, које прати одређена процедура, планирано је за крај септембра. Упоредо се развлаче и сигнални каблови. На другом делу трасе завршавају се радови на постављању преосталих стубова чије је извођење, због конфигурације терена, нешто теже али нема већих препрека. “Сви радови, по плану, требало би да буду завршени до краја године када ће се кренути са пробним радом који ће надзирати “Пома”, наш партнер из Француске који је и произвођач опреме. Уз пробни рад ићи ће и обука радника и комлетна припрема гондоле за превоз путника. Очекујем да ће први путници бити превежени већ почетком следеће године до када ће бити испоштоване све безбедоносне процедуре “, појашњава Божанићева. Пре пуштања гондоле у рад биће уређене све три станице, почетна, међустаница и крајња станица. За читаву зону постоји план детаљне регулације који подразумева и партнерно уређење. Управна зграда са свим потребним садржајима и улазним приступом ће обухватити уређење почетне станице у центру Златибора где су радови у току као и на завршној станици на Торнику. „Битно је да сада дефинишемо простор за улаз и излаз који укључује и услове за особе са инвалидитетом и мајке са малом децом. Ту је и паркинг, гараже, простор за одлагање опреме,угоститељски објекти и други комерцијалних садржаја јер нам је важно да се наши корисници осећају комотно. Планирамо да уређење тог простора реализујемо до зимске сезоне. На међустаници ће бити занимљиви садржаји, углавном везани за језеро, али и паркинзи и сви други пратећи елементи. Уређење последње станице подразумева угоститељске објекте, видиковац и неке нове адреналинске садржаје. То је само онај најважнији део а временом ће тих садржаја бити све више“, истиче директорка. План општине Чајетина је да се Рибничко језеро, које се налази на међустаници а са кога се територија општине сада снабдева пијаћом водом, стави у туристичке сврхе а једн део сачува као алтернативна акумулација. Систем снабдевања биће премештен на Сушичко врело где се активно ради на свим потребним припремама. Све активности које се одвијају на овом али и на другим важним пројектима, у складу су са свим прописима који се тичу заштите животне средине. Идућа година биће свакако једна од најзначајнијих развојних година општине Чајетина и Златибора. Почетак рада Голд гондоле убрзаће и остварење намере ове локалне самоуправе да у наредне две године добије статус прве еколошке општине у Србији. РИНА
Сјеница - Пет пештерских првака у селу Гоње, који су ове године кренули у школу по прва знања, Вукову азбуку савладаће, нећете веровати, у сеоској амбуланти. Наиме, у овом селу постојале су две школе и обе су саграђане добровољним радом мештана. Последња, иако изграђена од чврстог материјала, са стабилним темељима, зараста у коров, јер локална самоуправа није имала средстава да је реновира са основним приучним средствима и замени прозоре, тврде мештани.
Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, најавила је данас у Баточини да ће се градити брза саобраћајница која ће повезати Крагујевац са Моравским коридором, код Мрчајеваца. “Припремамо се за нови пројекат изградње брзе саобраћајнице која ће повезати Крагујевац и Моравски коридор, са деоницом Моравског коридора од Прељине до Краљева, код Мрчајеваца. Ова деоница биће дуга око 35 километара, а према првим проценама њена изградња ће коштати око 150 милиона евра”, рекла је Михајловићева након обиласка радова на реконструкцији пруге Лапово-Крагујевац у Баточини. Она је додала да је било пуно приче о томе како да се овај округ повеже на прави начин и да је ово добар пут да се то уради, те да би радови на изградњи могли да почну у другој половини следеће године. Упитана за завршетак радова на последњих пет километара деонице Крагујевац-Баточина, она је рекла да је на том пројекту било пуно проблема и са просторним плановима, експропријацијом, катастром, али да је изабран извођач и започети су радови који ће бити завршени до марта наредне године. “Та саобраћајница је требало давно да буде завршена, али сви су некако бежали од тог пројекта. Могли смо и ми, али нисмо, и ми ћемо тај пројекат завршити”, рекла је Михајловићева. Она је истакла да су нетачне приче о томе да је Крагујевац заборављен, јер Влада Србије улаже у развој свих округа и градова. Поред путева који се граде, и пруге која се реконструише, у Крагујевцу се изводе и радови на изградњи станова за снаге безбедности, додала је она. РИНА
Primajte najnovije vesti direktno na email
