Ово је велика и чудотворна српска светиња у подножју планине Јелице: Многи људи су у манастиру Стјеник пронашли спас молећи се свецу чије мошти ту почивају (ФОТО)

Чачак – У чачанском селу Бањица, у подножју планине Јелице, налази се једна од највећих српских светиња. Пре седам векова браћа Мрњавчевићи подигли су манастир Стјеник у ком данас почивају мошти Светог Јована Стјеничког над којим су се излечили многи путници намерници који су спас од физичких, али и духовних тескоба потражили управо у овој божијој кући. Манастир Стјеник налази се испод истоименог брда, а уколико се од његових старих дрвених врата упутите 500 метара путем узбрдо, доћи ћете до извора под називом Светиња, за чије постојање су везана многа божија чуда.

„Девојчицу која је рођена слепа, родитељи су по сваком празнику доводили на извор и умивали је. Након једног богослужења она је прогледала кад је имала три године, касније је постала чак и учитељица. Затим, жена која је била срчани болесник, бајпасеве и операцију је избегла управо захваљујући молитви над моштима и води са светог извора. Данас верници овде врло често долазе и сви са собом носе флаше, како би наточили воде и понели својим кућама“, каже старији мешатанин села Бањица.

Према предању Јован Стјенички је највише времена проводио у посту и молитви, у једној пећини изнад манастира. У лето 1462. године Турци су упали у манастир запалили га, а игумана Јована усмртили. На месту где је сахрањен касније је подигнута нова црква. Приликом обнове манастира 1950. Године на Видовдан, његове мошти су ископане и пребачене у манастир и од тада народ овог краја овде се моли, тражи лек за своје болести и разрешење многих невоља, Бројни су они који су се овде излечили од епилепсије и плућних болести.

"До пре неколико година до манастира Стјеник водила је само узана стазица, кроз шуму, уз поток. Али и поред тога народ је долазио на поклоњење свецу. Чак су многи верници остајали по читаву ноћ у цркви, а хладне ноћи испод Јелице нису их одговориле од ове намере и како кажу – светац је увек помагао", кажу мештани.

РИНА