Унук Мишо наследник је чувеног деда Рада из Зеока: На стотине мушкараца излечили су најнеугодније бољке побијањем клинова у мост и подигли потпуно пале јунаке (ФОТО)

Лучани – На стотине људи из свих делова Србије и регионa стизало је претходних година у драгачевско село Зеоке, а разлог је био само један. Раде Јевремовић надалеко је био познат по томе што је мушкарце решавао најнеугодније бољке - импотенције и многи су управо код њега долазили као "покојници", а одлазили као "пуковници". Међутим, кад је он умро многи су се уплашили куд ће и шта ће и како ће сада решавати велику муку. Међутим, деда Раде их није оставио на цедилу. Своје знање, још за живота, пренео је на свог унука Мишу који је већ до сада имао много "успешно решених случајева".

"Деда скоро две последње године није могао да обавља посао, па је желео да пренесе знање на мене и брата. Брат је одбио, а ја сам прихватио јер нисам желео да све оно што је толико година радио падне у заборав. Њему је знање пренео таст, а он мени тако да никакве промене нема. Није било тешко то да се савлада. Знао сам да ће бити шале на мој рачун, али ја свог деду нисам могао да одбијем, али ни те људе којима је помоћ заиста потребна. Велика је то мука", каже за РИНУ Мишо, унук покојног деда Рада.

Ритуал се састоји од очитавања посебне бајалице којом незнане јунаке диже из мртвих, а затим се глогов клин побија у мост на локалном потоку. За неке ће можда деловати смешно, али не и за оне којима је управо деда Раде променио живот из корена, а било их је на стотине.

"Људи који дођу из иностраства, дођу право у Зеоке да реше проблем. Дешавало се да чекају и по седам дана овде у Дргачеву како би их деда примио и помогао. Долазили су доктори, млађи људи и старији. Младићи од двадесетак година, али и мушкарци и седамдесетим. Мука не бира и нема правила ко све може имати те непријатне проблеме. Важно је што их овде реше", каже Мишо.

Преко двадесет година деда Раде је код воденице и на мосту изводио свој ритуал, а колико га је људи посећивало говори и број забијених клинова у дрвену ћуприју који сведоче о мушкарцима који су одавде отишли срећни својим лепшим половинама.

Због шкакљивости целе ситиације још увек се није лично јавио нико коме је деда Раде помогао, али већ поменути клинови говоре да таквих има доста. Ако ништа друго, вреди покушати јер је сигурно здравије и јефтиније од обичне вијагре, а ако је веровати деди Раду, а сада и његовом унуку Мишу и пуно ефикасније.

РИНА