A sve nema se para, teško se živi i Zlatibor je betoniran: Kroz naplatnu stanicu u Pakovraću uoči 1. maja prošlo preko 1.000 vozila više nego prošle godine     ·     Pao bastion čačanskih blokadera: Fakultet tehničkih nauka sledeće sedmice počinje sa radom, studenti i nastavno osoblje dobili važno obaveštenje     ·     Užas u Dragačevu, još jedna tragedija: Mlađi muškarac nastradao u svojoj garaži dok je kačio priključnu mašinu na traktor     ·     Pucnjava ispred marketa u Prijepolju: Policija na nogama traga za naoružanim beguncem - napadač više od pola svog života proveo po zatvorima u inostranstvu     ·     Tri dana žalosti biće proglašeno kad se sazna dan sahrane, pomoći ćemo porodicama nastradalih: Nakon nezapamćene tragedije oglasila se i predsednica opštine Topola     ·     Preko 2.000 hektara borove, hrastove i bukove šume lek su i za telo i za dušu: Veselo iz roštiljanje i trubače na uranku u selu Koštunići (FOTO)(VIDEO)     ·     Pretužno jutro u Ljuboselu kod Topole: Ovo je domaćinstvo u kom se desila nezapamćena tragedija, baki se još uvek lekari bore za život (FOTO)(VIDEO)     ·     Rešava se decenijski problem, spas za meštane sela kod Čačka: Preko 100 domaćinstava biće priključeno na rzavsku vodu u Mojsinju (FOTO)     ·     Gužve ima, a pitanje je šta će nas sačekati kad siđemo sa auto-puta: Ovako izgleda naplatna stanica u Pakovraću, formirana kolona vozila (FOTO)(VIDEO)     ·     Zagrmele trube i na ovaj 1. maj ranom zorom kroz Čačak: Divna tradicija koja se ne menja sedam decenija, građani ih pozdravljaju sa prozora (FOTO)     ·     Država Srbija šalje helikoptere u Izrael: Gasiće požar velikih razmera u Jerusalimu     ·     Razmatra se uvođenje trodnevne žalosti u Topoli nakon tragedije: Tela nastradalih poslata na obdukciju, kad bude završena znaće se datum sahrane     ·    


Autor: RINA.rs


Невероватно откриће, винова лоза стара 15 векова у близини велике српске светиње: Милан је шетао па пронашао право благо из давних времена, биљка опстала у шуми стотинама година (ФОТО)


Бајина Башта - Турски путописац Евлија Челебија давно је записао да је на подручју око манастира Рача код Бајине Баште живело 300 монаха скривених у густој шуми. Они су се бавили преписивањем црквених књига, а са српским народом живели су ту око 40 година, радили су и стварали. Преко дана бавили су се сточарством и пољопривредом, а по ноћи уз светлост луча преписивали књиге. Један детаљ о њиховом животу у близини Скита Светог Ђорђа сасвим случајно је пронашо Милан Николић из Бајине Баште када је тим пределима шетао са супругом.

"Угледали смо винову лозу како расте усред шуме. Одмах сам се запитао као је опстала у том амбијенту и колико је стара. Пошто одговоре нисам могао лако да добијем, контактирао сам Институт за мултидисциплинарна истраживања у Београду, они су ме упутули на професора Мирослава Николића који се бави истраживањем старих сорти винове лозе на нашем подручју. Касније је он овај мој примерак са још 163 из Србије упутио на на Институт за вино и винову лозу у Шпанији", каже за РИНУ Милан.

Након спроведених истраживања дошло се до закључка да је ова винова лоза посађена пре чак 15 векова. Милан је изразио жељу да је са подручја на ком ју је пронашао пресаде на друго место како би је сачували, али је добио негативан одговор и то из оправданих разлога.

"Стручњаци сматрају да би то била грешка, јер грожђе које је одрастало у шуми не познаје лекове, али ни болести тако да не би могло да преживи у питимим условима и уз разна прскања којима ми третирамо наше биљке како би биле здравије", додаје он.

Да је овај део изузетна археолопка ризница показало се и самим откривањем Скита Светог Ђорђа, а приликом тадашњих ископовања откривена је винова лоза, грожђе иако ситно рађало је сваке године, а у непсоредној близини пронађене су и амфоре за вино.

"Како је непријатељ упадао у манастор, преписивачи су бежали у шуму и тако су се стационирали овде где је Скит Светог Ђорђа. Он се налази на четрдесет минута хода од манастира Рача уз истоимену речицу. Ово место сривено у густој шуми некад је било и надалеко познато по својој лековитости, па су овде спас и излечење тражили путници намерници из далеких градова. Топла вода са извора Лађевац проверено лечи од шуге и других кожних болести. У давна времена кад није било апотека, Рачани су трговцима продавали ову воду која је караваном стизала чак до Азије”, прича мештанин Раче, Благомир Ристић.

РИНА

 


27.12.2022.



Fotografije



x
  Prijava na RINAPRO