Od tatine lemilice do humanoidne robotike: Mali Uroš iz Mrčajevaca je čudo id deteta, osmislio pametnog robota koji će od koristi čovečanstvu u budućnosti (FOTO)

Čačak – Veštačka inteligencija sve više uzima maha, a ono što je primetno jeste da ona postaje sve intersantnija mladima. U šumadijskom selu Mrčajevci, živi Uroš Avramović, mladi pronalazač, koji se iako je tek osmi razred osnovne škole pronašao, verovali ili ne u humanoidnoj robotici, koju pokreće veštačka inteligencija. Iz kuće znanja u Mrčajevcima koja nosi ime čuvenog matematičarea i stručnjaka za mehaniku Tatomira Anđelića, ove godine iskoračiće upravo ovaj dečak koji odmah nakon nastave odlazi u svoj kutak gde se bavi upravo humaniodnom robotikom.

„Moji počeci su bili na tatinoj lemilici kojom sam odlemljavao elektronske komponente iz pokvarenih, ali to ne mora da znači da su one pokvarene, jer se najveći broj elektronskih elemenata koji je unutra, može se iskoristiti za dalje pravljenje električnih kola, od kojih sam ja na priemr poičeo da pravim delove za robota”, rekao je za RINU mlađani Uroš Avramović.

Uroš danonoćno radi na izazovnom zadatku veštačke inteligencije, što za njega predstavlja dobar razlog da bi se njome svesrdno bavio.

„Ova humanoidna ruka je samo deo od humanoidnog robota koji je trenutno u izradi. Svakog dana se štampaju delovi za projektni zadatak i nadam se da će biti gotov polovinom aprila”, objašnjava Uroš.

Ovaj mladi istraživač kaže da je ruka njegovog robota dizajnirana za pomoć i interakciju sa okolinom.

„Ona radi na principu veštačke inteligecije, gde zahvaljujući veštačkim čulima obavlja radnje koje pomažu ljudima sa invaliditetom. U ruci se nalaze određeni servomotori, koji pomoću vlakana simuliraju rad mišića i pomoću njih ona opruža i savija prste”, kaže ovaj momak.

Urošev otac Dragan ističe da je sve krenulo kada je primetio da je počeo da mu nestaje alat, međutim, danas ga je naslednik daleko prevazišao.

„Primetio sam da je uzimao krišom alat, jer sam shvatio da mi često nestaje. I gde sam sve to nalazio, nalazio sam kod njega. Onda smo počeli zajedno da pravimo po neki autić, to ga je privuklo. Dosta vremena je provodio za radnim stolom punim alata, lemilica i svega ostalog, nakon čega je počeo sve sam da sklapa”, rekao je Dragan Avramović, Urošev otac.

Uroš ima velike ambicije u vidu ogromne tehnološke revolucije humanoidne robotike i kako kaže, vidi njenu široku primenu.

„Sebe vidim kao jednog od istraživača koji će unapređivati i praviti ovakve humanoidne robote, koji će raditi na principu veštačke inteligencije, a robotiku vidim sa velikom primenom u industriji i pomoći u medicini”, zaključuje Uroš.

Dakle, od tatine lemilice, pa do humanoidnog robota koji će vrlo brzo, kako ovaj mladi istraživač kaže biti na dobrobit čovečanstva.