Na selu nema maminih i tatinih sinova, već samo mladih i vrednih domaćina: Ivan je Vojvoda sa Vujna, ostao je u Prislonici na dedovini i ima snažnu poruku za sve roditelje (FOTO)

Čačak – Dok se za mlade u gradu koji nakon tridesete godine žive sa roditeljima mahom može čuti da su mamini i tatini sinovi, na selu je ipak situcija malo drugačija. Mladiće koji nisu napustili ognjište i odoleli su svetlima velikih gradova neretko zovu pravim domaćinima. Jedan takav živi u selu Prislonica kod Čačka, a Ivan Martić život u zajednici smatra privilegijom. Skoro svi meštani ga poznaju po nadimku Vojvoda sa Vujna.

- Na selu mora da se radi. Da su mladi ostali na imanju vidi se i po uređenoj okućnici, sređenom i zategnutom domaćinstvu i dvoprištu, dok u gradu deca nemaju neke obaveze, pa otac i majka, nekada misle o njihovim obavezama, nego oni sami. Sve je to nekako drugačije na selu, svakako ima se mnogo više obaveza, rekao je za RINU ovaj mladi domaćin.

Nema posla u gazdinstvu Martića, koji ne prođe kroz Ivanove ruke, a njegovi radovi, vide se odmah sa prvim prolećnim danima. Njihove njive na vreme su izorane, a pšenica posejana.

- Mislim da roditelji prave sami te mamine i tatine sinove, okolina, društvo, toga na selu toliko i nema. Učimo se radu od malih nogu, pomažemo starijima. Ja sam sve neophodne poljoprivredne radove za ovaj period godine već odradio, međutim. Ako me pitate da li na selu dominiraju ti alfa-muškarci ne bih znao da vam kažem. Milsim da to nema veze sa mestom prebivališta, smatram da to pre svega ima veze sa duhom, umom, a ne sa telesnom težinom, fizičkom lepotom ili konstitucijom”, pojasnio je Ivan.

Ovaj mlad čovek smatra da je napredno poslovanje XXI veka, možda dovelo do određenih uvreženih mišljenja i stavova u narodu.

- Možda je baš napredna tehnologija stvorila te takozvane mamine i tatine sinove, koji sve završavaju onlajn, sa stolice, za računarom, telefonom, dok kod nas na selu još uvek je ostala mehanika, poljoprivreda, fizička aktivnost, a ovde za sve mora da se zasuče rukav i ako hoćeš neki rezultat, moraš da se dobro oznojiš”, zaključuje Ivan.

Iako, mlad čovek, Ivan se ne libi ni jednog posla i on je objasnio kako nije važan poštanski broj, a samo meštani ovog kraja znaju zašto ga zovu Vojvoda sa Vujna