Muž je samo povikao - beži Ljubice izgibosmo: Dramatična ratna sećanja i dalje žive kod Perišića, sve što su imali NATO bombe su im sravnile sa zemljom (FOTO)

Užice - Jedna bomba bila je dovoljna da uništi sve ono što je Ljubica Perišić iz užičkog sela Ponikve sa svojom porodicom decenijama gradila. Sa strepnjom se i sada seća tog martovkog dana kada su njeno domaćinstvo NATO agrosori sravnili sa zemljom. Danas je zahvalna Bogu što je uspela da sačuva svoju porodicu i sopstvenu živu glavu.

- Samo sam čula kada je zazviždalo i od tog trenutka moja kuća počela je da se ljulja. Moj suprug Mijo je odmah povikao izlazi iz kuće izgibosmo. U našoj maloj šupi bilo je sve što smo mi imali. Kola, traktori, sav alat i stoka nestali su u sekundi od jedne bombe koja je pala na naše imanje. Mislili smo da je taj naš mali objekat bio najsigurniji ali izgleda da nismo bili upravu - priseća se Ljubica za agenciju RINA.

Njena komšinica Zora Perišić je u šestom mesecu trudnoće i još jednim malim deteom ratne dane provodila u svojoj kući iako je agonija trajala svakog trenutka.

- Moj krevet je bio pored kreveca za bebu i bukvalno sam noći provodila spavajući u odelu i gumenim opancima spremna da ako agresori krenu da bombarduju, budem sprema da bežim iz kuće sve zajedno sa spakovanom torbom. Toliki je strah bio u nama da smo konstantno pod tenzijom bili. Skrivali smo se nekada ispod brda, računajući da ispod njega bombe ne mogu da stignu - kaže Zora.

Mnogo besanih noći, straha, suza i jecaja Zora nikada neće zaboraviti taj trenutak kada su bombe pale na Kadinjaču nedaleko od njene kuće.

- Moja najveća sreća u životu bila je kada sam čula da na Kadinjači, vojska gde je bila smeštena, ujutru u pet sati počeo da puca pištolj, znala sam da je rat prestao - dodala je ona.

Perišići nakon 24 godine od NATO agresije, još uvek leče rane od posledica bombardovanja iako se vode time da su im glave na ramenima, posledice i dalje osećaju.