Deda je doneo trubu sa Solunskog fronta, ona i danas svira perfektno: Božidar iz Kotraže ovenčan je Majstorskim pismom ali nije otišao iz svog sela, petoro unučića krenulo je njegovim stopama (FOTO)

Lučani - Božidara Lukovića trubača iz dragačevskog sela Kotraža ljubav prema najpoznatijem limenom instrumentu provela je kroz čitav svet, uprkos popularnosti ipak nije ga odvela sa kućnog praga. Danas u osmoj deceniji svira sa svojim orkestrom, ali se godinama unazad na porodičnom imanju bavi proizovdnjom maline.

- Trubu sam najviše voleo, postao sam majstor trube, pored toga radio sam i u preduzeću i na poljoprivredi, sada imam ovde oko 60 ari maline, ništa mi nije bilo teško, nisam se libio ničega”, rekao je za RINU Božidar Luković trubač iz Kotraže.
Da ovaj instrument ima dugu tradiciju u njegovoj porodici i okruženju dokazuje i truba koju je još njegov deda doneo sa Solunskog fronta.

Trubu mi je deda Ljubomir doneo sa Solunskog fronta, sad da uzmeš novu trubu da ne sviraš na njoj mesec dana posle ne mozeš da je pokreneš, a na ovoj sve još uvek radi normalno, priča Luković.

Božidar je dobitnik brojnih priznanja, ali ipak najdraže mu je Majstorsko pismo, najprestižnija nagrada koja se dodeljuje na Saboru trubača u Guči, koju je dobio 1996. godine.

- Sa trubom sam dosta prošao, zadesio sam se na Nijagarinim vodopadima gde se nalazi jedini spomenik Nikole Tesle, zadesio sam se u Kanadi kada je bilo otvaranje spomenika i svirao. Iako sam nekada pomislio da odustanem od svoje najveće ljubavi trube nije mi dozvoljavala pokojna supruga, ona mi je bila i najveća podrška. Sve su mi drage nagrade, ali mi je najdraža Majstorsko pismo, kada sam postao majstor trube, to je najveće zvanje na Saboru u Guči. Kada sam se ja takmičio konkurencija je bila jaka, spremali smo se sa muzičarem, pripreme su trajale po dva, tri meseca i trudili smo se da odsviramo najbolje, a imali smo i dobru publiku. Pobeđivao sam kada je bio Boban Marković, Sloboda Salijević, Fead Sejdić, Mića Petrović, Svetozar Lazović Gongo”, priča Božidar.

Njegova najveća sreća kako kaže jeste u tome što ima ko da ga nasledi, petoro uničića krenulo je njegovim stopama, a neki od njih imaju želju i da možda nekada zasviraju na najprestiznijem trubačkom takmičenju u Guči.

- Voleo bih da budem uspešan kao deda i da nekada nastupam u Guči, zato što uvek kada sam bio mali išao sam na Sabor trubača da gledam svog starijeg brata kako svira”, rekao je Bogdan Luković Božidarev unuk.