Odmaraju samo kad je crveno slovo, rade od jutra do mraka teške poslove i nikad se ne žale: Ovako žive srpske žene na selu - štala, kuća i njiva čekaju na njih

Gornji Milanovac – Težak rad od jutra do mraka, poslovi u kući, njivi i u štali ono su što boji dane žena na selu. Na njihovim leđima najteži je teret. Tako je bilo pre pola veka, a tako je i danas 15. oktobra, kad se obeležava Međunarodni dan žena na selu.

- Po meni je žena na selu veća ličnost nego zaposlena žena, žena na selu ima kuću, dvoriste i sve se od nje očekuje. Кada završi kućne poslove, od peglanja, raspremanja, čišćenja i kuvanja, ide na njivu, iz njive ide u štalu da namiri stoku, pa se vrati na njivu, a često kao i mi, dok smo se bavili povrtarstvom ne spava kako bi sve stigla”, kaže za RINU Rada Petrović iz sela Stančići kod Čačka.

One neretko rade i po 12 sati dnevno, naročito tokom letnje sezone kad su u jeku poljoprivredni radovi na njivi i u voćnjacima. Bez slobodnih vikenda, većina njih odmara samo kad su crkvenom kalendaru imena svetaca ispisana crvenim slovima. Na njih u većini slučajeva od rane zore čekaju krave i ovce u štali, a zatim kad te obaveze završe na red dolaze kuća i kuhinja.

- Do grada idem samo u nabavku ili kod doktora – i to na brzinu. Odem do grada, ali kako stignem tako žurim da se vratim kući, jer posla uvek ima mnogo, a sve čeka na mene jer ne znam kud ću pre. Gledam ljude u gradu, šetkaju se po parku i odmaraju, a ja jedva čekam da dođe autobus da se vratim kući”, priča za RINU Ljubinka iz gornjomilanovačkog sela Šarani.

Pojedine žene na selu su za svoj vredan i predan celodnevni rad, od svojih muževa ipak dobile priznanje i postale nosioci poljoprivrednih domaćinstava. Branka Lazović iz sela Lipnica, pre 20 godina napustila je posao u društvenoj firmi i sa suprugom, na porodičnom imanju počela da se bavi stočarstvom i jedna je od retkih u ovom kraju na koju se vodi gazdinstvo.

- Verovatno je moj muž liberalniji od ostalih i prepustio mi je domaćinstvo. Uvek sam imala njegovu podršku i nismo delili poslove isključivo na muške i ženske, već smo sve radili zajedno”, kaže Branka.

U Srbiji je samo pet do 10 posto domaćinstava registrovano na žene, a među njima je najmanje poljoprivrednica mlađih od 40 godina, oko 1 odsto.