Izvoz suve šljive velika šansa za srpske voćare: Cena mnogo veća nego za sveže plodove, a najboljom sortom za ovakvu vrstu prerade pokazala se čačanska "nada" (FOTO)

Čačak – U Srbiji je posađeno preko 40 miliona stabala šljive, a po proizvodnji ovog voća naša zemlja se nalazi među liderskim pozicijama u svetu. Ipak, izvoz šljive u svežem stanju za većinu voćara nije profitabilan, pa se mnogi odlučuju za sušenje plodova i na taj način ih distribuiraju kod inostranih kupaca.

- Suva šljiva je daleko skuplja od sveže, zarade ima zavisno od godine do godine, nije potražnja uvek ista. Za izvoz cena je solidna, a naša šljiva najtraženija je u Francuskoj, ali smatramo da će se interesovanje za suvu šljivu proširiti što bi nama prerađivačima donelo sigurniji i bolji plasman“, rekao je za RINU Slobodan Đurđević, voćar iz Topole.

Za postizanje visokog kvaliteta osušenih plodova šljive izbor odgovarajuće sorte za sušenje jedan je od najvažnijih preduslova.

- Od 18 sorti šljive stvorenih u Institutu za voćarstvo u Čačku, po svojim pozitivnim karakteristikama i pogodnošću ploda za različite namene, pre svega sušenje, od novije stvorenih, posebno se izdvaja sorta Nada. To je sorta kombinovanih svojstava, pogodna za svežu potrošnju, sušenje i različite vidove prerade. Nastala je ukrštanjem sorti Stenlej i Skolduš a za novu sortu priznata je 2012. godine", kaže dr Olga Mitrović iz čačanske naučne ustanove.

Rezultati istraživanja sprovedenih u Institutu za voćarstvo ukazuju da plodovi sorte Nada imaju povoljne tehnološke karakteristike za preradu sušenjem od kojih su najzačajnije odgovarajuća masa, povoljan udeo koštice i tamna boja pokožice. Vrlo bitna karakteristika je i da tokom sušenja iz plodova ne dolazi do curenja soka. Randman sušenja je povoljan, manji od četiri, što znači da je za jedan kilogram suve šljive u proseku potrebno manje od četiri kilograma sveže.

- Osušeni plodovi su prijatne arome i slatkastog ukusa, tamno obojeni zbog čega se dopadaju potrošačima koji su navikli na tamnu boju suve šljive. Takođe, ispitivanja su pokazala da plodovi Nade predstavljaju bogat izvor polifenolnih jedinjenja koji doprinose povećanju antioksidativnog kapaciteta i stoga predstavljaju snažne antioksidanse”,  poručuje dr Olga Mitrović.

Plodovi ove sorte u našim ekološkim uslovima sazrevaju sredinom avgusta. Ujednačene su krupnoće, prosečne težine od 35 do 45 grama, eliptičnog oblika, tamno plave boje koju prekriva obilni pepeljak. Atraktivnog su izgleda, slatkastog ukusa i dobrog kvaliteta. Meso ploda je žute boje, umereno čvrsto i sočno. Koštica je srednje krupnoće i cepača je, odnosno potpuno se odvaja od mesa ploda. Plodovi u proseku sadrže 16,50% rastvorljivih suvih materija i manji sadržaj kiselina što uzrokuje viši indeks slasti, odnosno slađi ukus.