Srbija postaje turistička atrakcija, za nepuna dva meseca zabeležen rast broja stranih gostiju: Vučić na otvaranju 45. Međunardnog saja turizma u Beogradu (FOTO)     ·     Niko iz Čačka nije otišao gladan i žedan, al je apsolutna laž da su parama iz budžeta plaćane privatne proslave: Prvi čovek Čačka oštro demantovao navode o potrošenom novcu na iće i piće     ·     Odjednom se sručilo sa neba: Jak grad pogodio ivanjička sela, obelela dvorišta i livade     ·     Karate kid Jana sa 200 medalja: Desetogodišnja devojčica iz Kragujevca srpsko je čudo u teškoj borilačkoj veštini, sa zlatom u rukama popela se na svetski tron (FOTO)     ·     Nasred puta zasađen beli bor, vozači prolaze u čudu: Hit slika iz sela Zaovine na Tari, domišljati meštani postavili neobičnu "dekoraciju" (FOTO)     ·     Cveta privreda u Lučanima: Izvoz proizvoda u vrednosti od 89 a uvoz 48 miliona evra, najviše se izvozilo sveže i zamrznuto voće     ·     Pet beba iz Šumadije obolelo od velikog kašlja     ·     Nikako da se dozovu pameti, paljenjem niskog rastinja dovode i svoj život u opasnost: Preko 60 požara Čačani izazvali na otvorenom     ·     Dete preminulo u Puli, utvrđuju se sve okolnosti tragedije     ·     Cene energenata neće rasti     ·     Dovezao pun kamion smeća i istovario gde ne treba: Bahati pojedinac zgrozio Ivanjičane, na teritoriji ove opštine sve više divljih deponija     ·     Muke po poljoprivredniku: Zbog ovog se voćari i povrtari u Zapadnoj Srbiji obraćaju advokatima, razgraničavanje imanja ali i davanje zemlje u zakup najčešći problemi     ·    


Uloženo više od pet milijardi evra u ekološke projekte širom Srbije


U Srbiji je do sada uloženo više od pet milijardi evra u prečišćavanje otpadnih voda, unapređenje kvaliteta vazduha i druge ekološke projekte, a u Ministarstvu za zaštitu životne sredine kažu da će jedan od najkompleksnijih projekata u sprovođenju Zelene agende biti izgradnja regionalnog centra za upravljanjem otpadom "Kalenić", koji treba da koristi 15 gradova i opština i pola miliona stanovnika.

Srbija se na konferenciji u Sofiji 2020. godine obavezala da će realizovati Zelenu agendu, kao i druge zemlje na Zapadnom Balkanu, to jest da će propise koji se tiču životne sredine uskladiti sa propisima Evropske unije.

Implementacija Zelene agende je dugotrajan, složen i skup proces i Ministarstvo za zaštitu životne sredine radi na tome da Strategiju za zaštitu životne sredine uveže sa Zelenom agendom, kako bi se doneo jedan strateški dokument sa akcionim planovima koji će počivati na stubovima Zelene agende. To su dekarbonizacija, cirkularna ekonomija, borba protiv zagađenja, održiva proizvodnja hrane i održiva seoska područja, kao i briga o biodiverzitetu.

Radovi na izgradnji Regionalne sanitarne deponije "Kalenić" kod Uba, zajedničkog projekta 15 lokalnih samouprava Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga i grada Beograda, počeli su u oktobru prošle godine, a završetak radova očekuje se u drugoj polovini 2025. godine. Glavni cilj regionalnog centra za upravljanje otpadom jeste uspostavljanje sistema koji će počivati na sanitarnim regionalnim deponijama, kojih je za sada ukupno 12.
Jedna od ciljeva je da se zatvore i sve nesanitarne deponije, zbog emisija metana.

Istraživači iz naučnog Instituta "Mihajlo Pupin" izumeli su tri uređaja kojima se omogućava prečišćavanje vazduha, a koji predstavljaju pametni, energetski neutralan sistem za smanjene aero-zagađenja u urbanim sredinama. Uređaji prave zaštićenu zonu u jednoj polulopti, odnosno hemisferi prečnika 25 metara, gde se vazduh oslobađa štetnih čestica, a namenjeni su prometnim mestima, gde cirkuliše veliki broj ljudi, kao što su škole, vrtići, tržni centri i autobuske stanice.

Glavna prednost ovih uređaja ogleda se u niskim troškovima održavanja, a ukoliko bi se ovi uređaji omasovili, u roku od godinu dana značajno bi popravili situaciju u gradskim sredinama.

Patenti su za sada našli mesto ispred tržnog centra "Ušće", a njihova promocija očekuje se krajem meseca.
Institut "Mihajlo Pupin" je 2021. godine realizovao projekat "Pametna njiva" čija je suština racionalno korišćenje prirodnih resursa, konkretno vode i zemljišta. Srbija je usvojila Program razvoja cirkularne ekonomije, koji počiva na reciklaži omogućavajući da ambalažni otpad umesto na deponiji završi na rafovima u prodavnici.

Takođe, usvojena je i Uredba o upravljanju građevinskim otpadom, koja ima za cilj da unapredi upravljanje komunalnim ambalažnim otpadom i podstakne razvoj infrastrukture za odvojeno sakupljanje ambalažnog otpada iz domaćinstva i sektora usluga, malih trgovina i ugostiteljstva.

Ministarstvo radi na tome da od 2026. uspostavi usklađivanje prekograničnog ugljenika, tako da kompanije u Srbiji dekarbonizaciju shvate kao poslovnu politku koja će im omogućiti veći izvoz, pre svega na tržište Evropske unije. Mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika je instrument politike zaštite životne sredine EU, koji predviđa primenu istih troškova ugljenika na uvezene proizvode, kao što bi nastali kod postrojenja koja rade u EU.

Glavni cilj EU jeste postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine, koja podrazumeva da količina štetnih gasova koji se emituju u atmosferu bude jednaka količini tih gasova preuzetih iz atmosfere, odnosno da se iz atmosfere odstrani ista količina štetnih gasova koja će nastati prilikom nastajanja i transporta novog proizvoda. Da bi Evropska unija postigla taj cilj neophodno je uključiti i zemlje koje nisu članice odnosno ceo kontinent.
Srbija je potpisnica Pariskog klimatskog sporazuma, Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan i Ugovora o energetskoj zajednici, a ostvarila je dve vrste pomoći u implementaciji Zelene agende: EU4GREEN i EU za Zelenu agendu u Srbiji.

Evropska unija finansira projekat EU4Green sa 10 miliona evra, a Austrijska razvojna agencija sa milion evra.
Projekat sprovodi Agencija za životnu sredinu Austrije u saradnji sa državnim organima i institucijama Zapadnog Balkana. Finansiranje projekta EU za Zelenu agendu u Srbiji obezbedila je Delegacija EU u iznosu oko osam miliona dolara, Vlada Švajcarske obezbedila je dodatnih sedam miliona, Vlada Švedske dva miliona i Ministarstvo za zaštitu životne sredine Srbije obezbedilo je nešto manje od milion dolara. Projekat sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Evropska komisija je u novembru predstavila novi Plan rasta za Zapadni Balkan za period od 2024. do 2027. godine, koji podrazumeva šest milijardi evra pomoći, od čega su dve milijarde bespovratne, a četiri u vidu povoljnih kredita i kapitalnih ulaganja, za ubrzanje socijalnog i ekonomskog približavanja EU. Od toga se deo odnosi na integraciju i dekarbonizaciju energetskih tržišta.


12.02.2024.



Fotografije



x
  Prijava na RINAPRO