Ovo je "bandera smrti" u pograničnom selu kod Sjenice, kad padne kiša niko ne sme pored nje da prođe: Meštani imaju veliki problem sa strujom i stubovima koji trunu (FOTO)(VIDEO)

Sjenica – Smešteno na samoj granici između Srbije i Crne Gore selo Ugao kod Sjenice surovo je za život, ipak osim prirode koja nije pitoma meštanima veliki problem predstavlja u 21. veku, ni manje ni više nego - struja. Stare bandere o kojima niko ne vodi računa stoje krivo i samo što se ne sruše, stoga tamošnji stanovnici imaju velike muke sa snabdevanjem električnom energijom, ali i strahuju za svoje živote.

- Ova jedna bandera danima tako iskrivljena stoji, u jako je lošem stanju. Čim dune malo jači vetar, a znate kakvi sve vetrovi duvaju u ovom kraju strahujemo da li će da se sruši. Struje nam svaki čas nestaje, skoro svaki ili svaki drugi dan i to po pet, šest puta dnevno zbog čega nam crkava sve od uredjaja po kući. Ovo je baš, užasno i opasno. Znate i sami kako su surove zime na Pešteru, mi se grejemo mahom na drva, ali bez struje takođe ne možemo da funkcionišemo. Ljudima je jako teško, mi sa puno muke skupimo novac da kupimo primera radi, novi frižider ili šporet, a rizikujemo da se to odmah pokvari, kažu za RINU meštanin sela Ugao Nusret Pljakić.

Oni dodaju, da osim kad duva vetar i kada ostaju bez struje, takođe sa svakom kišom strahuju za svoje i živote svoje dece, ali i za stoku.

- Iako selo nije puno kao nekada, ipak u njemu još uvek ima ljudi. Neki su se čak i vratili na dedovinu, a ima i dece koja svakodnevno prolaze pored ove opasne bandere. Samo sekunda je dovoljna da se desi katastrofa i da neko strada. Žice su sve popadale, bandere su počele da trunu. Kad padne kiša, ljudi ne smeju da prođu pored bandera da ne bi došlo do strujnog udara. Strah je da neko ne pogine. Ima na ovom potezu oko desetak kuća. Ljudi se ovde bave stočarstvom, imaju ovce i goveda. Mi stariji možda i znamo da je opasno, pa zaobiđemo. Ali, šta znaju mala deca, šta znaju životinje kako može doći do strujnog udara,  dodaje meštanin.

Nadležne ekipe hitno uklonile banderu smrti pre još jedne oštre pešterske zime 

Kada su nemoćni meštani ove jeseni pozvali nadležne i saopštili im ovaj problem koji je ispričao Nusret, ipak su dobili pozitivan odgovor. Pre zime stigle su nadležne ekipe iz Sjenice koje su po hitnom postupku rešili ovaj problem i zmenili stub, koji su meštani nazivali još i banderom smrti.

- Nemam reči za ove ljude koji su odmah došli i jednom rečju spasili mi kuću. Do skoro, zbog ove bandere, nismo smeli proći u krugu od deset metara jer smo se bojali svakog časa da se ne srušili ili kada padne kiša da ne dodje do strujnog udara jer su žice visije. Nemamo reči da se zahvalimo ekipi koja je došla i mnogo nam pomogla. Bar na ovom polju ćemo mirnije dočakati zimu, kazao je Nusret Pjakić za agenciju RINA.

Ogranak Elektro distribucije Čačak, pogon u Sjenici pokriva i održava naponske priključke u 122 naseljena mesta i ukupna dužina mreže je preko 1300 kilometara. Za pohvalu je što i u najtežim vremenskim uslovima naši gradjani imaju uredno snadbevanje električnom energijom.

- Mi po prijavi gradjana odmah delujemo ekspresno i u što kraćem periodu otkljanjamo probleme, i navešću vam samo jedan primer da zahvaljujući ovim radnicima tokom vanredne situacije u našoj opštini koja je trajala 90 dana, ni jedna kuća ne postoji u Sjenici da nije imala struju. Problem je evidentan u pograničnom pojasu, ali potrudićemo se u narednom periodu da i to bude rešeno, kažu u EPS-u.

Da li je Solarni park rešenje za dugogodišnji problem meštana?

Osim sela Ugao i mnoga druga sela poput Gonja, Bara i Šara već godinama, pa čak i decenijama unazad imaju problem sa strujom. Problem je izuzetno izražen naročito tokom zimskih meseci. Struje u kućama meštana više nema, nego što je ima. Otporni planinici naviknuti na surove uslove, žive kako moraju ali ipak rešenje ovog problema sa elektrosnabdevanjem učinilo bi njihov život lakšim i kvalitetnijim. 

Paradoks sjeničke pogranične teritorije jesu veliki problemi sa strujom sa jedne, ali i veliki energetski potencijal sa druge strane. Prema poslednjim nezvaničnim informacijama investitori iz inostranstva zainterosovani su za ulaganja u Peštersku visoravan. Moćna firma iz Luksemburga zainteresovana je da na više lokacija u Srbiji, među kojima je, zbog obilja sunca, geografske specifičnosti i ogromnih površina neiskorišćenog zemljišta, najznačajnija Pešterska visoravan, izgradi solarni park, ukupne površine oko 3.000 hektara. Ova firma spremna je da u izgradnju solarnih panela u Srbiji uloži 80 do 100 miliona eura. Sva struja proizvedena na Pešteru izvozila bi se u Evropu po planiranoj ceni od 16 eurocenti za kilovat.

Tekst je nastao u okviru projekta *Ni na nebu ni na zemlji: Zaboravljeni žitelji pograničnih sela na zapadu i jugozapadu Srbije" koji realizuje Regionalna informativna novinska agencija (RINA). Ovaj projekat je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija na konkursu za štampane medije i servise novinskih agencija.