Ovo su muzeji na otvorenom, najviše ih ima u čačanskom seli Lipnica: Spomenici krajputaši sećaju na junake poginule daleko od domovine (FOTO)

Čačak - Da se junaci iz Prvog svetskog rata koji se sa bojnih polja nisu vratili nikada ne zaborave, podizani su krajputaši, kamena obeležja koja podsećaju na vezu predaka i potomaka. Najviše krajputnih belega ima ima u mestima pokraj Čačka i u zapadnoj Srbiji, kao i u čačanskom selu Lipnica.

Krajputaši su nemi, a opet neobični svedoci o prošlim vremenima kada su naši mladi junaci, u cvetu mladosti svoje kosti ostavljali u borbama, a njihovi rođaci, majke, udovice podizali su spomenike pokraj puteva, jer su verovali da im tako osvetljavali put do kuće. Na kamenim knjigama upisani su čitavi životi mladostim nasleđa, prošlosti i one su važno nepokretno kultirno nasleđe. Čačansko selo Lipnica broji više od deset krajputnih belega na kome su uklesane sudbine mladih vojnika.

- Krajputaši predstavljaju spomen obeležja, to su zapravo, spomenici sećanja, nisu nadgrobni, što je osnovna razlika između krajputaša i nadgrobnih spomenika. Ispod ovih krajputnih obeležja nikada se ne nalazi humka preminulog ratnika, već krajputaš predstavlja upravo to spomenik sećanja na ljude koji su poginuli daleko od svoje kuće, od svoje porodice i zajednice. Dakle, oni su ostavili svoje telo, svoje kosti negde na bojnom polju, ali su njihovi članovi zajednice podizali upravo ovakve spomenike sećanja”, pojasnila je za RINU Jelena Milićević, etnolog, ispred Centra za negovanje tradicije.

Milićević je naglasila da su ovi spomenici poput kamenih knjiga u kojima, ozmeđu ostalog piše gde su junaci poginuli, te kako su živeli, odnosno kako su završili svoje živote.

- Najčešće na krajputašima nalazimo upravo floralne elemente, odnosno, elemente koji ukazuju na to da su ljudi u cvetu mladosti poginuli. Pored tih floralnih elemenata koji se mogu videti, vidimo i prikaze na primer puške ili vojničkog materijala, tj. vojničke opreme”, zaključila je Milićević.

Dakle, spomenici krajputaši su kamene duše i kamene kuće predaka koji su na ovaj način nalazili put do svojih rodnih domova, a ono na šta apeluju ispred Centra za negovanje tradicije, jer na terenu obilaze mesta na kojima ima krajputaša, jeste da se samo malo uredi prostor okolo ovih spomenika, da se ukloni korov i šiblje, jer su ova obeležja vredna svakog pomena i pažnje.