Nije lako, ali je mnogo lepo: Aleksandra i Milija imaju čak 11 dece, vratili se iz Rusije u selo Stapari kod Užica - njihov dom danas je imao i posebnu gošću (FOTO)

Užice – U vremenu kada se roditelji teško odlučuju čak i za drugo, Aleksnadra i Milija dobili su čak jedanaestoro dece. Kada su birali svoj dom, shvatili su da Srbija nema konkurenciju, vratili su se iz Rusije i skućili se u selu Stapari pored Užica. Svoj život zasnovali su daleko od gradskog asfalta, u seoskom ambijentu u kome, kako kažu, pronalaze smisao u radu, deci i miru. 

Njihov dom vrvi od života – od najmlađe bebe od svega nekoliko meseci, pa do najstarijeg deteta koje ima preko 20 godina. Iako je svakodnevica zahtevna, porodica je odlučila da svoju egzistenciju zasnuje na domaćoj proizvodnji hrane, prvenstveno zbog dece.

- Proizvodim hranu na selu za svoju decu, da imaju nešto zdravo da pojedu. Povrće, meso, živinu… pravim i sir, i ruske slatkiše, i domaći kečap, ajvar, pindžur, jogurt. Sve što mogu. To ne radim zbog novca, već da znaju šta znači zdrava hrana i kako treba da izgleda pravi život“, objašnjava Aleksandra za RINU.

Iako bi mogla da proda deo svojih proizvoda, svesna je da bi za veću zaradu morala da koristi veštačka đubriva i hemiju – nešto na šta nije spremna.

- Pustim sve na volju Božju. I uvek nam Bog da – i da deca budu dobra, i vrt, i prasići, i pilići, kaže Aleksandra kroz osmeh.

U poseti ovoj porodici danas je bila i Tatjana Macura, ministarka bez portfelja zadužena za rodnu ravnopravnost u Vladi Srbije, koja je istakla da upravo ovakve porodice predstavljaju stub opstanka sela i primer kako državne i lokalne politike treba da se usmere.

- Ne samo da proizvode hranu za sebe, već su učinili da selo ponovo oživi. Njihovim boravkom selo je dobilo novu energiju, novi život. Zato moramo stvoriti ambijent da takve porodice mogu da žive i razvijaju svoje ideje, rekla je Macura.

Ona je poručila da će se raditi na individualizaciji mera za svaku višečlanu porodicu, kako bi im se omogućilo da ne samo ostanu, već i opstanu na selu.

Aleksandra je, i pored svega, svesna izazova koje nosi život daleko od gradske infrastrukture.

„Zamislite samo kada ja odvedem svih jedanaestoro na trg u šetnju. Jedan traži sladoled, drugi sokić – ja moram svima. To su ogromni troškovi, ali opet, ne bih menjala ovaj život. Sve radimo zbog njih.“

U vremenu kada mnoga sela ostaju bez stanovnika, porodica Stanić iz Staparima je dokaz da se život može vratiti na srpsko selo – ali samo ako postoji sistemska podrška, razumevanje i, pre svega, ljubav.