Он је будући Џејми Оливер: О Билаловим специјалитетима прича цело Пријепоље (ФОТО)

Пријепоље - И док су тинејџери у Србији у већини случајева заокупљени ноћним животом и видео игрицама, Билал Дацић (17) из Пријепоља такође је заукупљен, али - кулинарством и то од свог најранијег детињства.

"Кувам од своје дванаесте године, то ме је одувек привлачило и почео сам са неким једноставним јелима, сећам се да прво што сам спремио биле су слане погачице, а касније сам уз мајку и интернет своје кулинарске вештине још више усавршавао. Кад је дошло време да упишем средњу школу, није било дилеме и уписао сам Угоститељску школу у Сарајеву", каже за РИНУ овај млади кувар.

У свом родном Пријепољу већ је познат као мајстор кулинарства и иако још увек није завршио средњу школу већ је добио неколико озбиљних понуда за посао, међутим он не жури већ образовање и усавршавање ставља на прво место. До сада је учествовао на бројним такмичењима на којима је добио награде злата вредне, а са мајком Сабихом на манифестацији "Деликатесни понедељак" у Београду пре неколико дана, поносно је представљао бошњачку кухињу.

"Храна говори више од било ког језика на свету. Не ствара баријере већ спаја све људе и преноси културу једног народа. Била ми је част да мајка и ја заједно кроз кулинарство и традиционалне специјалитете представимо нашу културу и обичаје", рекао је Билал.

Овај млади кувар из Пријепоља најбољи је доказ да "ивер не пада, далеко од кладе", јер осам рецепата његове мајке Сабихе обогатило је званични Кувар са рецептима традиционалних јела националних мањина који је настао под покровитељством Министарства државне управе и локалне самоуправе.

"Спремали смо наше традиционалне колаче који се заливају сафтом од воде и шећера, баклаве, кадаиф, гурабије. Незаобилазне су биле и мантије које се могу пробати само у нашим крајевима. Билал и ја смо кували неколико дана да би све то испало како треба. Сви специјалитети су нестали као халва, јер изгледа да се полако умарамо од савремене кухиње и поново враћамо коренима. Нема ништа без наше пите за коју се ручно сукају коре", каже Сабиха Дацић.

Поред мајке Сабихе, подршку Билалу да ради оно што воли пружила је цела породица, а његов сан јесте да једног дана отвори свој ресторан у ком ће, како каже увек бити доступан тањир топлог јела за сиромашне и болесне.

РИНА