У српској Тоскани одмора нема, “ко хоће да ради, виноград нека сади”: Иако су улагања у производњу висока Арсенијевићима доноси берићет и добру зараду

Топола – Погодна умерено континентална клима правилних температурних колебања и специфична конфигурација терена углавном источне и југоисточне експозиције погодовале су да се најстарији житељи овог краја определе за узгајање сортних лоза. Традиција узгоја винове лозе преносила се с колена на колено па готово да нема домаћинства где нема бар један чокот винове лозе. С тога не чуди што у опленачком крају важи пословица “Ко хоће да ради, виноград нека сади”.


„За виноградаре нема одмора, у винограду или у подруму ради се скоро целе године. Пре пар дана је завршена прерада, наставља се интензиван посао у подруму. За месец дана крећемо у резидбу, затим након тога иде следећа операција то је извлачење лозе која је уједно и најтежа операција јер захтева велико физичко ангажовање. Када смо то завршили, креће вегетација, па се обавља прореда лозе која је најважнија, након ње се ради дефолијација, односно скидање листа у зони грожђа. Потом пред бербу поново прореда грожђа уколико је потребно да би дошли на неки принос од око килограм грожђа по чокоту, што задовољава наше потребе и квалитет“, каже за РИНУ, Немања Арсенијевић, млади виноградар из Винче.


РИНА

04.01.2021.


Fotografije