Снег срушио свето дрво у селу Сепци код Раче: Мештани верују да је ово лош знак на почетку године, храст одолевао свему читав век (ФОТО)

Рача – Под огромним снегом у селу Сепци код Раче пукло је стабло храста старог чак 129 година, који је био и свето дрво „запис“. У селу је звладао мук, јер мештани сматрају да овакав догађај на почетку године није добар знак.

„За нас ово дрво и цео овај простор где се окупљамо представља јединство и мир. Сваки пут кад би се овде састали као да сви дишемо једном душом, под његовом крошњом сви смо били пред Богом исти и само се могао чути смех и радост. Овде никада није било туге,  а данас је завладао мук јер свако од нас осећа да је изгубио нешто свето и вредно“, рекао је један од мештана из села Сепци код Раче.

Одмах поред светог храста налази се и црквица брвнара која је овом приликом остала неоштећена иако је једна грана пала тик уз ову грађевину. Распон грана овог храста био је 36 метара док је обим стабла према последњем мерењу био четири метра.

„Консултоваћемо се са свештеником шта је потребно да урадимо са граном која је пала и делом стабла. То је велики део, доста је тешко да се помери у целости, а не би требали да сечемо. Покушаћемо на неки начин да то одвучемо на друго место а остатак стабла да обезбедимо да би сачували од даљег оштећења. Пука је срећа што црква није оштећена“, објашњавају верници из Сепаца.

Храст „запис“  посадио је давне 1892. године Лазар Милановић, а под његовом крошњом  окупљају се верници у највећем броју у августу када се обележава црквена слава, организују се  венчања и пресецање славског колача.

Дрво запис у српској традицији им авелики значај, а веровање у његову моћ још увек се задржало широм наше земље.

"За време владивине Турака Срби нису смели да се моле у црквама и зато су то чинили испред дрвећа. То је било свето дрво у којем је био уписан крст, па се звало још и "запис". Урезани крст је стајао на западној страни, тако да онај ко стоји испред њега може да гледа према истоку, као према олтарском простору у цркви. Некада су се ту одржавала и суђења, јер се сматрало да човек не сме да лаже поред светог дрвета", рекла је за РИНУ, Ивана Ћирјаковић етнолог Народног музеја у Чачку.

Сматра се да ово дрво штити село, људе и стоку од временскх непогода и било какве несреће. Оно се чува са посебном пажњом и сматра се грехом уништити га или посећи. Врло често се може чути да оног ко то учини чека божија казна. До Другог светског рата ова традиција је била веома заступљена, у току комунизма је прекинута, а поново се у наша села вратила деведесетих година

РИНА