Episkop žički Justin u nedelju 5. februara služiće Svetu arhijerejsku Liturgiju u crkvi Vaznesenja gospodnjeg u Pranjanima     ·     Pukao magistralni cevovod, havarija u Ivanjici: Meštani u višim zonama osatali bez vode, nadležne ekipe hitno upućene na teren     ·     Ratajska reka jedna od najčistijih i najlepših u prijepoljskoim kraju: U planu da se u nju stave cevi i izgradi minihidrocentrala, meštani u velikom strahu jer im je ta voda preko potrebna (FOTO)     ·     Razbojnici upali u kuću policajca, odneli zlato i dali se u beg: Pljačka u novopazarskom naselju Selakovac, policija intenzivno traga za počiniocima     ·     Fond PIO doneo odluku o troškovima rehabilitacije penzionera u banjama: Uskoro oglas za podnošenje prijava za upućivanje na besplatnu rehabilitaciju     ·     Ne krije samo istočna Srbija blago: Zatražena zelena dozvola za kopanje rude u Šumadiji sa 52 grama srebra po toni     ·     Strana ulaganja u građevinarstvo dostigla milijardu evra: Od maja je primetan potpuni oporavak i vraćanje na trend pre izbijanja sukoba u Ukrajini     ·     Više od 250 miliona dinara uloženo u rekonstrukciju škola i vrtića u Užicu: U ovoj godini očekuje završetak izgradnje novog vrtića na Carini     ·     Ovo jezero je najveća misterija u Dragačevu: Dok se jedni u njemu kupaju, drugi ga zaobilaze samo iz jednom razloga(FOTO)     ·     Borba sa smećem na reci Lim i dalje traje, niko ne odustaje dok prljavi neprijatelj ne završi na deponiji: Svakdonevno se sa lančanice uklanja oko 500 kubika otpada (FOTO)     ·     Ostali smo bez kuće i njive, niko ne pita kako nam je: Mališa iz Trbušana traži pravdu za svoju dedovinu, sa još 150 ljudi štrajkovao u Čačku jer im zemljište nije adekvtano isplaćeno, po sudovima se "vuku" mesecima     ·     Cena zlata je skočila na osmomesečni maksimum: Naučite kako da trgujete cenom zlata     ·    


Autor: RINA.rs


Рекордна година за систем водоснадбевања „Рзав”: Јавно предузеће у 2020. години испоручило највише воде од свог оснивања


Ариље - У складу са планом производње и дистрибуције воде у току 2020. године водосистем „Рзав” је произвео и испоручио укупно 17,9 милиона кубика хигијенски исправне воде за пиће својим корисницима, односно водоводима Ариља, Пожеге, Лучана, Чачка и Горњег Милановца, што износи 568,5 литара у секунди. Тако је производња била већа 3,2 одсто него годину пре и план за лане премашен је 8,2 процената.

"Испорука је у прошлој години премашила досадашњи годишњи максимум из 1998. од 17,5 милиона кубика. Главни разлози су повећање дистрибуције ка ЈКП „Водовод” у Чачку Чачак који је имао техничких и хидролошких потешкоћа током године, односно смањену сопствену производњу и повећање дистрибуције за ЈКП „Зелен“ из Ариља и ЈКП „Горњи Милановац”, рекао је за агенцију РИНА инжењер Зоран Бараћ, директор ЈП „Рзав” са седиштем у Ариљу, који је са испорукама из своје фабрике почело још 1993. године.

Он наглашава да је систем пројектован и направљен тако да захвата воду из акумулације која није много хемијски и бактериолошки оптерећена, додајући да је због наглог повећања водостаја Рзава и огромних количина лишћа и грања на грубој решетки на самом водозахвату, у више наврата током године долазило до испада из рада пумпне станице „Шевељ“. Али, истиче да је ЈП „Рзав” је у 2020. прерадилo и испоручиo довољне количине хигијенски исправне воде за пиће свим својим корисницима.

Што се тиче квалитета сирове воде у току целе године је био променљив са порастима мутноће до 1.000 НТУ (јединица мере за мутноћу), што је далеко изнад вредности за које је постројење димензионисано. Максимална вредност садржаја органских материја у сировој води износила је 290 милиграма поц литру. Максимално дозвољена концентрација органских материја у води за пиће је 12 мг/л, а мутноћа до 1 НТУ.

"Максимална дистрибуција је забележена 09. августа и износила је 710 л/с (Брђани 100, Љубић 220, Бељина 145, Лучани 70, Пожега 75, Ариље 55 и латерали 45).
Умерене количине падавина и равномерност хидрологије током године условиле су водостај реке Рзав који је био изнад границе за увођење рестрикције у испоруци воде градовима корисницима. У 2020. години систем даљинског управљања је имао проблема у функционисању, са већим кваром у јулу месецу као последице два удара грома у близини фабрике, али су све технолошке линије у претходних 12 месеци нормално радиле", изјавио је Бараћ.

Постројење за озонизацију је током целе године добро функционисало (ново постројење пуштено у рад у мају 2016.) чиме је одржаван добар квалитет чисте воде и њена стабилност дуж дистрибутивног цевовода. Линија за флуорисање није у функцији од 03. марта 1997. године када је Министарство за здравље Републике Србије својим актом забранило флуорисање воде на систему „Рзав” због непостојања атестиране силикофлуороводоничне киселине.

Бараћ објашњава да је за поуздано водоснабдевање у будућности потребно следеће...


У периоду великих мутноћа реке Рзав технолошке линије су изложене великим оперећењима јер је технологија постројења заснована на постојању акумулације воде. Даље, у маловодном периоду (режим малих вода) ограничење при захватању сирове воде на привременом водозахвату „Шевељ” представља гарантовани биолошки минимум (700 л/с) у кориту реке Рзав након захватања воде. Затим, због непостојања акумулације велике температурне разлике чисте воде (од 0 па до 23о Ц) изазивају велике температурне дилaтације и деформације свих цевовода а поготово бетонског што доводи до процуривања на спојевима бетонских цеви.


Такође, због рада на технолошком минимуму магистрални цевоводи и регулациони блокови су изложени високом притиску до 14 бара (систем је у потпуности пригушен). Ово има за последицу повећање губитака воде (поготову на бетонском цевоводу), отежану манипулацију и оштећења регулационе опреме у мерно-регулационим блоковима испред градских резервоара где се притисак обара на 6 бара. Сви наведени цевоводи и мерно-регулациони блокови су направљени за коначну фазу од 2.300 л/с чисте воде.

"Све наведено упућује нас на што хитнији завршетак изградње акумулације „Сврачково” као трајног изворишта водоснабдевања система „Рзав” , наглашава Бараћ.

Још почетком прошле деценије изведени су први радови на гради бране и акумулације „Ариље – профил Сврачково”, око шест километара узводно од водозахвата „Шевељ” и реч је о најзначајнијој инвестиције у овом делу Србије, вредној 61,6 милиона евра. У прошлој години на том градилишту уложено је 503 милиона динара, што је 98,4 одсто плана.


Реч је о изградњи шахтног прелива, водозахватне куле са тунелом за водоснабдевање и темељним испустом, опточног тунела са слапиштем, прелазном деоницом и стабилизацији косина. Затим, радовима на објектима будуће хидроелектране, ископу и заштити саобраћајница, припремним радовима, техничком осматрању и набавку дела хидромашинске опреме, све у вредности 458,7 милиона динара, а извођач радова је београдска „Хидротехника – Хидроенергетика” са кооперантима. За стучни надзор над изградњом бране лани је издвојено 11 милиона динара, пројектантске услуге 29, консултантске 4 милиона.

РИНА


17.03.2021.



Fotografije



x
  Prijava na RINAPRO