Нису изгледа желели да раде, већ да их издржавам: Столар Синиша поклањао две куће и бирао између 50 породица, а ово је епилог приче о којој је брујала читава Србија

Велико Градиште - Столар Синиша Стевић из села Мијаиловац код Великог Градишта, прошле године дошао је у жижу јавности када је обелоданио да своје две куће и столарску радионицу која се простире на неколико стотина квадрата и опремљена је свим машинама, поклања породици која ће живети са њим и водити рачуна како о домаћинству, тако и о занатској радњи.

Усијали су се били Синишини телефони, око педесет породица јавило се овом столару, а на њему је било да изабере ону која му је највише прирасла срцу. Тако је и било. Одлука је пала на један млади брачни пар из села у околини Вршца.

"Дневно сам разговарао са неколико породица. Многи су били фини и слаткоречиви и било ми је јако тешко да изаберем. Одлучио сам се за један брачни пар, имају око тридесетак година. Били су у веома незавидној финансијкој ситуацији, и деловали као јако фини и желео сам да им помогнем мислећи да ћемо живети у миру и слози", изјавио је Синиша за РИНУ.

Они су се доселили у Мијаиловац, постепено преносили своје ствари у Синишин дом, али како су дани пролазили прича је добијала другачији епилог.
"Врло брзо показало се да су они очекивали да изгледа код мене дођу на издржавње. Све сам радио сам одржавао кућу и радњу, а да од њих није било никакве помоћи. Мислио сам да ће се временом можда нешто променити, да им треба одређени период да се прилагоде, али слаба вајда. Све је остало исто. Осим што сам радио у домаћинству, морао сам да идем и за њих. Нисам више то могао да толеришем и морао сам им рећи да иду. Отишли су из моје куће пре петнаест дана", изјавио је овај столар.

Иако разочаран, Синиша не одустаје од своје одлуке и нада се да ће ипак упсети да пронађе добру и вредну породицу којој ће поклонити све оно што је за живота стекао, а што сигурно није мало.

"Ко зна колико сам финих људи пропустио, а који су се јавили. После овог што се десило контактирао сам неке који су ме раније звали, али сада пет пута мерим и једном сечем. Уколико не успем да пронађем, постоји и опција да своју радионицу дам у закуп ко хоће да ради, посао му је потпуно разрађен. Ја сам на измаку снаге и ред је да мало одморим, а жао ми је да пропадне све што сам стварао годинама", каже Синиша.

Стевић је деценијама уназад један од најпознатијих столара у том делу Србије. Испод његове веште руке изашло је на стотине производа од дрвета, а тежак рад и још тежи живот обележили су његов век.

"Све што имам после смрти остало би тој породици. Моја фамилија није се јављала годинама, тек сад кад је видела да поклањам куће, па бих са људима који дођу код мене потписао уговор како не би имали проблема на наследе имање. Да породица буде поштена и да никад не дозволи да се угаси славска свећа. То је једино што ја тражим за узврат, од оних који се одлуче да живе са мном и добију све оно што сам тежачким радом стекао", закључио је Синиша.

РИНА