Стефан је капетан речног брода и свака његова пловидба је прави доживљај: Једва је спасио двоје малолетника који су се на дрвеном чамцу упутили од Немачке до Црног Мора (ФОТО)

Кренули Љиг - Сасвим случајно рођендаска журка за Стефана Арсенијевића била је прекретница у животу и позив да постане оно што данас јесте, капетан речног брода. Након завршетка бродарске школе у Београду први пут се укрцао 2009. године. Његови путеви више нису били модерне саобраћајнице са шест трака, а ни магистрале, већ све плаве реке широм Европе на којима проведе шест месеци годишње. Ветар, олује и невреме нису једини његови проблеми са којима се суочава.

 "Било је ту доста ситуација које су оставиле утисак у мојој каријери, од спасавања једрилице на реци Сави, до момка и девојке од 17 година који су кренулу из Немачке до Црног мора у дрвеном чамцу од пет метара налик онима из средњег века. Они су преко дрштвених мрежа сакупљали новац за тај пут који је трајао око три месеца и био дугачак 3000 километара. Ми смо их срели код Голубачке тврђаве, приметио сам да машу али нисам одмах схватио да им је потребна помоћ. Замолили су нас да их прикачим за наш број и одвучемо до Ђердапа одакле су они наставили својим путем, где су своје путовање завршили након три месеца вожње. Проблем је што су као неискусни возачи кренули на пут у септембру месецу када има доста магле и јако је тешко возити", казао је за РИНУ, Стефан Арсенијевић капетан речног брода.

Стефан већ дванаест година плови европским рекама и као свој џеп познаје сваки залив од Португала на западу до Норвешке на северу и Грчке на југу. Ипак, његови почеци нису обележени вожњом јахтама и глисерима

"Бродови на којима сам "испекао" занат најпре су превозили шљунак, касније сам управљао и сувим бродовима. Данас највише возим танкере. Тај први брод на ком сам био заповедник, био је дугачак 85 и широк преко осам метара, што је за мене представљало прави изазов. Буди ми лепе успомене, али тај брод на коме сам научио све тајне овог посла више није у упротреби тачније у речној флоти. Посао који сам одабрао да се бавим, са собом носи носи и лепе и ружне стране, али морнаре увек срећа прати па се добрим заврши"

Наглашава да у овом послу треба бити истрајан, спреман на пуно одрицања, поготову што је радно време у односу на друге послове много другачије.

„Месец дана си кући исто толико проведеш на броду", закључио је Арсенијевић.

РИНА