Ово је једно од најлепших и најпосећенијих села у Србији: Јуначки Борач у средњем веку био пун становника, а данас преплављен туристима из земље и региона (ФОТО)

Кнић – На само тридесетак километара од Крагујевца у живописнм пределима нетакнуте природе сместило се село Борач које данас једва броји неколико стотина становника, док је у средњем веку имало више житеља него Лондон. Изнад питоме долине издиже се величанствени Борачки крш, са стенама купастог облика и управо ту су Срби тражили спас од непријатеља. Средњовековни град Борач било је једно од упоришта Стефана Лазаревића, а легенда каже да је тада ту некада било толико кућа да је мачка могла скакати са крова на кров. Данас су ту остале само зидине које сећају на славну прошлост и мештани који живе и уживају на овом месту које не би мењали ни за каква светла града.

“Борачки крш уствари је угашен вулкан, сачињен је од стена специфичног облика, стубасте су и купасте структуре и зато је наше село посебно у Србији. Ми смо се овом лепотом родили, будимо се свако јутро и лежемо на починак.Ово место у срцу Шумадије својеврсна је ваздушна бања, а специфична ружа ветрова и повољна клима чини Борач идеалним местом за опоравак и одмор како тела, тако и душе. На непуних две стотине метара, налази се чак 10 извора чисте пијаће воде. Ми воду овде просипамо, док у другим земљама је папрено плаћају. За њих су овакви природни извори изузетна реткост. Нисмо ни свесни колико смо богати, али тек услед епидемије корона вируса сви се враћају оним правим вредностима ”, рекао је мешатанин села Борач, Дејан Милошевић за РИНУ.

Борач се налази се на 515 метара надморске висине, а са његових врхова простире се феноменалан поглед на пола Србије. Око овог славног српског града отимале су се тадашње велике силе. Био је војно - стратешко упориште, а због географског положаја дуго је важио за неосвојиву тврђаву. Колико је био значајан говори и чињеница да га је један млетачки картограф уцртао и у мапу света.

„Био је доминатна тачка у целом овом крају. Према предању и име је добио по изузетном борбеном духу локалног становништва. Не само да је био војни, већ и духовни и трговински центар. Овде се производило жито, вуна, трговало стоком, али и писале црквене књиге. У самом Борчу тада је постојало два манастира и девет цркава. У центру села и дан данас је очувана она најстарија, из 1359. године која је препознатљива по свом аутентичном иконопису, јер су кроз средину осликани Свети ратници, који представљају симбол овдашњих мештана“, каже Младен Новаковић, вероучитељ и добар познавалац историје села Борач.

Лепоте овог краја и шумадијског села у ком време да је стало препознале су и филмаџије, па су овде снимани и култни кадрови из серије "Мој рођак са села", а чувени кућу Вранића из чијег дворишта пуца поглед на пола Србије посетило је на хиљаде гостију из земље и региона.

"Преко 10.000 људи дошло је да види Вранићеву кућу. Поред наших домаћих гостију, ту су Босанци који знају целу серију напамет, затим Црногорци и Хрвати. Све их занима, да виде унутрашњост куће, као и цело двориште, сви обавезно мало поседе за оним чувеном столом испод ораха. Атмосфера у серији је тако добро дочарана да посетиоци очекују да им Вранић или Дракче изађу иза ћошка“ каже за Рајко Лечић власник имања.

Борач одушевио и српске филмаџије

Прелепа природа, српска аутентичност и шумадијска гостопримљвост утицали су да избор за снимање падне управо на село Борач. Из Рајковог дворишта са једне стране поглед пуца на Гружанско језеро, а са друге на масивни Борачки крш. Ово село су због изузетне лепоте и пре посећивали туристи, али сада је њихов број вишеструко повећан.
„Ово је права природна оаза. Сеоски туризам овде има изузетан потенцијал. Сада кроз Вранићеву кућу може да се дође и прође, али имамо у плану да оспсобимо смештајне капацитете, како би они који су заљубљеници у право српско село могли овде да проведу и по неколико дана. Уз домаћу храну и ракију, наравно“, каже кроз осмех Рајко.

РИНА