Малињаци Миломира Стојића за пример целом свету

Ариље - Пре три ипо деценије, Стојићи из ариљског села Миросаљци подигли су прве засаде малине,4 до 5 хектара виламета и микера и прославили се као светски рекордери у приносу црвеног злата. Пре три године, како кажу, због новонастале ситуације и неисплативости производње, виламет и микер су послали у историју и определили се за туламин и полку, на укупно шест хектара.

“Сада имамо око 2,5 хектара туламина и 3,5 хектара полке. Дуго година смо постизали високе приносе врхунског квалитета што и дан данас постижемо. Са сортом виламет постизали смо принос од 28 - 31 тону врхунског квалитета малине, а са микером од 24-27 тона, и то без противградне мреже и система за наводњавање. Данас је ситуација другачија, на нашим плантажама имамо приносе у туламину од 26 - 30 тона, а полке од 15 - 20 тона по хектару “, каже Миломир Стојић, вишегодишњи светски рекордер у приносу црвеног злата.

Противградна мрежа, системи за наводњавање и орошавање и примена свих неопходних агротехничкх мера чине малињак једним од најрепрезентативнијих у Европи, захваљујући пре свега озбиљности произвођача попут Миломира Стојића.

“Производња малине не може да се ради на примитиван начин и да се импровизује, ко очекује озбиљније приносе, мора да има противградну мрежу, системе за наводњавање, полка има на 3,5 хектара и системе за орошавање, мора се непрестано улагати и радити у малињацима јер време импровизације давно је прошло”, каже Стојић за агенцију РИНА. Он сматра да је производња малине без противградне мреже и система за наводњавање велики ризик за произвођача јер не може гарантовати опстанак и егзистенцију малинара.

“ Произвођачи који не могу да произведу 20 тона малине по хектару не могу да опстану, са данашњим ценама и временским неприликама које нас прате. Сваки малинар треба да ради само онолико колико може да одради сам, односно са члановима породице, на прави начин уз примену свих агротехничких мера, а онда ће доћи и принос који ће моћи да оправда рад који је уложену производњу малине”, каже Миломир Стојић за РИНУ.

Да би производња малине опстала не може да се ради за цену коштања малине, требало би произвођачи да имају неку своју зараду, а пристојна зарада на цену коштања би могла да прође на ивици од евра и по, сматра Стојић.

“Постоји мишљење људи да је довољно да човек у производњи малине заради 20, 30 динара, ја бих само подсетио да су људи на кромпиру раније зарађивали пуно више, као и на шљиви и јабуци. Малина је нешто много теже, вредније и озбиљније и она односи здравље људима и не може се радити за цену коштања”, закључује Стојић.

Kопање малињака приводи се крају као и ђубрење малињака стајским ђубривом, а Миломир Стојић тврди да без мотике нема ни малинарства.

“Нема хлеба без мотике, није нормално да се хербицидима третира нешто што је живо и треба да да род, у њега треба да се унесе оно што биљка захтева, стајњак и тврдим већ две деценије да без мотике нема малинарства, мотика је основ за добијање квалитета и дугу експлоатацију засада”, додаје Стојић.

Површине не доносе профит, него квалитет и квантитет по јединици површине, а то подразумева да човек мора према својим способностима да подигне засаде, не треба гледати у неког другог, мени је Бог дао да направим приносе и квалитет”, закључује Стојић.

Да би се осигурали од суше, Стојићи су три ипо километара довели воду до својих малињака, а противградном мрежом не штите само род, већ и засаде који могу послужити за пример у светској енциклопедији производње црвеног злата. Пример успешне производње данас огледа се и у одговорности сваког члана породице.

“Мислим да је добро имати противградну мрежу и због младог засада за наредну годину, дешавало се да се млади ластари поломе и наредне године, да нема шта да се веже . Са друге стране, 3,5 км је тачно од бунара до ове тачке где се сада налазимо, три воде имамо и три године смо радили на довођењу воде да би покрили све површине и уложили велики новац и то нам гарантује сигурност од суше, међутим, опет тврдим да је све у Божијим рукама", каже Миломир Стојић за агенцију РИНА. 

Да би производња малине била исплатива, за почетак морамо да смањимо површине и примењујемо агротехничке мере како би остварили високе приносе и квалитет, јер што мање буде друге класе, то је за све много боље. Ја никада нисам био ни у једном удружењу и нећу бити, не очекујем да било које удружење може променити ситуацију у смислу постизања веће цене, а и не очекујем од државе, мој став је био да ме држава није терала да подигнем засаде, ја сам својом вољом подигао засаде и нико ми ништа не дугује”, каже Стојић .

Десна рука Миломиру у свакодневним обавезама у домаћинству је 31-годишњи син Драган. Он сматра да профитабилност производње малине зависи пре свега од чланова породице који морају бити укључени у производњу заједничким радом.

“Један човек на великој површини не може ништа сам да уради, само ако је породица са њим и ако има пуну подршку, онда може да успе и просперира. Са друге стране, одлука да виламет и микер заменимо са полком и туламином показала се као одлична јер дефинитивно сматрам да је свеж програм будућност малине. Не планирам да проширујем засаде, имамо шест хектара малине и није исто када радите производњу малине за свеж програм и када радите за замрзнут тако да ни цена коштања не може бити иста. Прошле године цена није покрила трошкове производње малине већини произвођача и уколико таква ситуација буде и ове календарске године, многи ће одустати од малињака”, каже Драган Стојић за агенцију РИНА.

Са првим спадањем снежног покривача улазите у малине и са првим падањем излазите из малињака, само је снег ограничавајући фактор, закључује Драган.

Најсветлији примери српског малинарства управо су у ариљском крају. Овде у Миросаљцима, Стојићи би на најбољи начин могли свету да представе како се и на који начин производи црвено злато злата вредно, како треба да изгледају засади српске малине, али и бити пример како више генерација једне породице неуморним радом, трудом и ентузијазмом опстаје у малинарству.

 РИНА