Raspevano Dragačevo u trubačkoj prestonici     ·     Uhapšen na Gradini sa 27,5 kilograma marihuane     ·     MUP uputio važan apel svim vozačima     ·     Stiže rampa za oca heroja koji sina invalida nosi na rukama: Novac za Jovana iz Čačka skupljen u rekordnom roku, pokrenuo se čitav grad ali i region (FOTO)     ·     Zakucao se u kamion: Teška saobraćajna nezgoda kod Topole, sudar putničkog i teretnog vozila     ·     Začuli eksploziju pa onda vatrogasne sirene: Prve slike sa mesta požara u centru Čačka, policija ispituje ceo sluačaj i vrši uvidjaj (FOTO)(VIDEO)     ·     Deda prebio maloletnu unuku u Beogradu: Naneo joj teške telesne povrede, preti mu 10 godina robije     ·     Drastična promena vremena utiče na kardiovaskularne pacijente     ·     Zoranu Maksimoviću „Zlatna buklija” i nominacija za Gran pri nagradu publike     ·     Užas u Beogradu: Tramvaj oborio ženu na autokomandi     ·     Uhapšen glumac Sergej Trifunović u Beograd: Kupovao marihuanu u Beogradu     ·     Žena i ja smo odmah istrčali napolje, tamo su bile i komšije: Zatresao se Čačak, zemljotres pogodio grad na Moravi     ·    


Autor: RINA.rs


Ево због чега је чувени "Форбс" уврстио српску планину у топ пет природних чуда на Балкану: На Тепих ливади на Митровцу расту ретке врсте од значаја за опстанак човечанства (ФОТО)


Бајина Башта - Све је више локалитета у Србији који добијају феноменалне критике чувених светских магазина. Након што је британски "Гардијан" Атомску бању Горња Трепча код Чачка уврстио међу топ десет у југоисточној Европи, амерички "Форбс" сврстао је Национални парк Тара међу пет природних чуда на Балкану које треба видети истичући да је ово подручје непрегледно шумско пространство борова, јеле и смрче и да постоји велики биодиверзитет култних балканских врста које живе унутар његових граница. Да то није било без разлога и да се на планинској лепотици на југозападу Србије заиста има шта видети потврђује и податак да је управо Тара природно станиште ендемске врсте Панчићеве оморике, али и једино место на Балкану који има специфични резерват природе - Црвени поток.


"На својој територији Тара крије 17 специфичних резервата природе који се простиру на 3323 хектара, а један од најстаријих који је под првим степеном заштитите, јесте резерват Црвени поток. Од изузетног је значаја за научнике, јер је у његовом средишњем делу смештена такозвана Тепих ливада, једно од ретких преосталих тресетишта у Србији", рекао је за РИНУ Ранко Милановић из НП Тара.


Тај локалитет је део шумо тресаве у средишту резервата, а назив је настао због мекоће подлоге услед угибања тресетних слојева. На Тепих ливади се налазе ретке врсте белих маховина које полако нестају, а од изузетног су значаја за човечанство.


"Оне везују велике количине угљен-диоксида, акумулирају га и праве тресет, који има велику важност али површине под тресетницима све су мање и мање. Неопходна је максимална заштита оваквих локалитета и да се забрани посета туриста, јер се Тепих ливада гажењем уништава, а последице могу бити далекосежне", изјавио је проф. др Марко Сабовљевић са Биолошког факултета у Београду.


Резерват Црвени поток налази се на висоравни Митровац, а име је добио по томе што се вода прелива преко земље црвенице, па цео предео добија управо ту боју. Под строгу заштиту стављен је педесетих година прошлог века, а до тада кроз њега људска нога врло ретко је корачала. Обрастао је мешовитом шумом смрче, јеле, јове и Панчићеве оморике.


"Ово је једини пример у свету да се Панчићева оморика може наћи на тресету, али она је овде изузетно угрожена јер је остало још само три стабла. У оквиру прекограничног пројекта који се реализује у циљу заштите ове ендемске врсте, научници су узели у обзир све факторе који доприносе њеном нестанку, и надамо се да ћемо ускоро доћи до решења. Један од куриозитета у овом резервату јесте Црна Јова која махом расте у мочварном подручју, а овде је надморска висина преко 1.000 метара", рекао је Ранко Милановић.

Очи у очи са мрким медведом само на Тари


Осим по ендемским врстама падине ове планине су једно од ретких места где још увек живе мрки медведи. Скровита станиште Таре омогућила су опстанак најбројнијој и најзначајнијој популацији медведа у Србији. У Националном парку Тара живи око 60 одраслих јединки, а њих 18 је маркирано и прате се преко ГПС огрлице и фото замки.


"Годинама уназад врши се моноторинг мрког медведа. На тај начин установили смо да се итекако пуно крећу. Дешавало се да млађи медведи који траже свој животни простор пређу дневно до 60 километара, а неки су за девет месеци прешли чак око 1800 километара, међутим већина њих се враћа у своје природно станиште током хибернације", рекао је Милановић.


Тара као природно станиште мрких медведа врло често је на туристичкој мапи љубитеља животиња. Да би се потпуно спојили са природом посетиоци су у могућности да обиђу и аутентичне чеке на које медведи долазе по храну.


РИНА


08.01.2022.



Fotografije



x
  Prijava na RINAPRO