Чачак – Веровање у црну магију и чини дубоко је укорењено у историју српског народа, али ретко ко о томе јасно и гласно говори. О враџбинама белим и црним прича се тихо, шапатом и искључиво у четири ока.
“Не верујем у те ствари, али опет често кажу како је муж оставио жену, неко остао без куће и богатства све због те неке црне магије. Ко ће знати где је права истина. Али мислим да је највжније да човек буде добар и поштен па не мора да се сикира ни због какавих чини”, рекла је једна Чачанка.
Међутим, травар Мирко Милинковић каже да је велика моћ биљака у магисјким ритуалима и да су поједници од давнина практиковали њихово коришћење како би добили они што желе.
“За свако бољку постоји травка – миришљавка”, каже Мирко и додаје како су девојке раније заводиле момке.
“У земљи се ископа шупаљ корен. Кроз ту рупу неудате девојке су гледале и говориле “ја те гледам кроз доман – трчиш за мном као ован”, прича Мирко.
Али нису само момци били на мети магије, већ и стока. Ако би нечија крава давала више млека, није изгледа могло да се седи скрштених руку.
“Жене би сплеле неку бројаницу и очитавале текст, како би се млеко са комшијксе краве, пренело на њихову”, рекао је травар Мирко.
А ево од чега, по њему нема спаса.
“Најгоре је кад вам свећу запале наопако, тад нема спаса тој породици”, јасан је Мирко.
И док су неки грађани у недомуици да ли враџбине постоје или не, став Сроске православне цркве је јасан – ко верује у Бога, не може веровати у црну магију.
“Такве сујеверне обичаје црква не подржава, зато и саветујем верницима да се од тога суздржавају као штетних по њих и њихову породицу”, каже Марко Мирковић, старешена Цркве Св. Вазнесења Господњег у Чачку.
Етнолози пак наглашавају да је веровање у магију, старије од хришћанства и да је повезано са психологијом и добром зарадом. Јер, врло често људска мука бира магију као једно од преосталих решења.
“Од кад је света и века, верује се у неке надљудске моћи. Људи се користе разним методама како би зарадили новац и врло често се дешава да се чак и тајно распитају о својим муштеријама, како би изгледало да су им неке ствари погодили”, каже етнолог Снежана Ашанин.
РИНА
