Београд - Председник ПРОУНС-а Зоран Величковић саопштио је на расправи о нацрту нове медијске стратегије у Београду да ово медијско удружење неће учествовати у расправи о детаљима, оспоривши легитимитет Радне групе из које је елиминисана половина удружења и медијске заједнице Србије. Он сматра да је наметање одлуке Савета и Комисије за штампу као јединог регулаторног тела апсолутно неприхватљиво јер га не признаје 70 одсто медија у земљи.У обраћању на скупу Величковић је казао: „Ни једна стратегија, ни медијски закони не могу да реше основни проблем, а то је велика подела и јаз између медијских удружења на медијској сцени Србије. Подела је започета крајем деведесетих и почетком двехиљадите године формирањем паралелних, такозваних независних медија и медијских удружења, њиховим агресивним наступима да су само они богом дани да буду господари медијске сцене Србије и господари живота и смрти медијских радника. Највећа тековина њиховог битисања су неколико медијских реформи, гашењe великог броја традиционалних квалитетних медија, губитак посла за више од хиљаду медијских радника и покушај отимања имовине УНС-а. Од њиховог настајања до данас, уз помоћ и подршку њихових ментора, учествовали су у свим комисијама, радним групама и медијским реформама, а резултат тога је све тежи, готово неиздрживи положај медијских радника и медија, пре свега локалних и регионалних. Ипак, највећи проблем настаје после 2011. године када, незадовољни њиховим учинком, медијски радници почињу да се самоорганизују и формирају нова медијска удружења. Тада им се, од тих истих, уставом загарантовано право на слободу удруживања, оспорава и добијају нови назив „фантомска удружења“, иако се ради о врло респектабилним удружењима. Навешћу само пример противуставне одредбе у подзаконском акту Правилника о пројектном суфинансирању у који је унета одредба (ограничење) да чланови комисије не могу да дају удружења која су млађа од 3 године, иако такве одредбе нема у Закону јер је ПРОУНС формиран одмах након усвајања закона, али пре доношења правилника. Прве три године примене закона биле су идиличне јер су парама и судбином медија (читај пројеката) господарили такозвани независни. Након истека три године, укључивањем у тај процес и осталих удружења настаје потоп али само на основу паушалних оцена такозваних независних који критикују све оно што су они радили у прве три године, верујући да и други раде и функционишу, као они. Ми разумемо подршку коју такозвани независни имају од својих ментора, а који и ако и сами свесни тога, не желе да признају да им је то дефинитивно промашена инвестиција. Међутим, не разумемо заслепљеност наше премијерке пред овом неоспорном чињеницом. Јер како другачије тумачити оно што се на медијској сцени Србије дешава последњих годину дана? Формирана је Радна група у којој је било неколико доктора наука. За свој десетомесечни рад добили су по 75 хиљада динара надокнаде, завршили предлог нове медијске стратегије коју до данас, званично нико није видео. Под уценама такозваних независних и под притиском ОЕБС-а, та радна група се распушта и формира нова, која уопште не одражава реално стање медијске сцене, па у радну групу улазе представници некада моћног АНЕМ-а који сада и сам не зна кога заступа јер су му углавном све чланице у неким другим асоцијацијама, НУНС који се свакодневно распада оставкама својих функционера и бежањем чланства у новоформирана удружења која су, иако их они називају фантомским, из дана у дан, све бројнија, квалитетнија, стручнија и утицајнија, као што су: Комнет који окупља више од 70 електронских медија, ПРОУНС који броји више од 600 чланова, Друштво новинара Војводине, Друштво новинара Ниша, Удружење медија и медијских радника и друга. Слична је ситуација и са НДНВ-ом, Локал пресом и Асоцијацијом онлајн медија. Да не помињем чланове радне групе који не поштују ни „своје“ законе, не правдају новац добијен за реализацију пројеката, гасе медије под изговором великог притиска на слободу медија и слично. Незадовољни оваквим саставом радне групе за израду медијске стратегије, Тима за дијалог, неколико удружења слало је кабинету премијерке захтеве за допуну радне групе неким члановима. Конкретно ПРОУНС је то учинио у неколико наврата и то дописима од 1. маја и 13. јуна 2018. као и саопштењима за јавност од 23.августа и 13. септембра 2018. Међутим, остали смо без конкретног одговора и равноправног укључивања у рад. Добили смо одговор да је захтев прослеђен Министарству културе и информисања и да ће нас они контактирати, при чему је МИК из целог процеса изопштено. Да ли то значи да је МКИ ускраћено право да врши своја законска овлашћења и да је до даљег суспендовано, а да су наша удружења и сви који не мисле исто као такозвани независни, у овом случају дискриминисана? Узгред, напомиљем да ми имамо одличну сарадњу с министартвом али шта то вреди кад се МКИ врло мало или нимало пита за послове из своје надлежности у процесу израде нове медијске стратегије. Морам да признам да смо током процеса израде нове медијске стратегије, у фази описа стања позивани, по некима као стручњаци за поједине области, по другима као заинтересована страна, све једно. Битно да је ефекат нашег учешћа био само дебатни клуб са учинком нула. Скоро ништа наше није прихваћено, да бисмо на стручној расправи у Новом Саду били и омаловажавани и вређани, од стране једног члана радне групе, због чега је представник ПРОУНС-а демонстративно напустио скуп. Чланови ове радне групе који нама импутирају да смо прорежимски, а да подсетим да је режим нашим медијима, а поготову РТВ Врању више од годину дана оспоравао законско право на поделу целокупне вредности капитала запосленима без накнаде, а да нас нико, осим УНС-а и тадашње коалиције ЗУМ није подржао, ти исти такозвани независни сада за безмало шестомесечно присуство у радној групи добијају хонорар од по 300 хиљада динара понаособ, па постављамо питање ко је овде заиста режимски – да ли ми или они који од тог истог режима добијају само новац и учествују у свим медијским реформама? И зашто су чланови две различите радне групе за исти посао добијали драстично различите хонораре? Каква је била улога адвокатске канцеларије у писању ове верзије стратегије, колики је њихов хонорар и за коју верзију стратегије су од ОЕБС-а добили награду још у децембру 2017.године? Иако се у Нацрту медијске стратегије, у опису стања добро оцењује катастрофално лош положај запослених у медијима и самих локалних и региналних медија, нова медијска стратегија не нуди никаква квалитетна решења за превазилажење тих проблема. Напротив, фаворизовањем медија цивилног сектора још више ће бити угрожен рад локалних и регионалних медија. Зашто? Тако је на пример у радној верзији која је достављена пре стручне расправе у Новом Саду постојало поглавље 4.2 које гласи „створити услове за побољшање положаја локалних и регионалних медија и за производњу и дистрибуцију квалитетног локалног медијског садржаја“. Уместо овог текста, значи ова одредба је потпуно избачена из новог текста предлога медијске стратегије, уведено је ново поглавље 4.8 које гласи: „успостављање новог окружења за развој медија цивилног сектора“. Иако подржавамо развој медија цивилног сектора, недопустиво је да се толико фаворизују у односу на локалне и регионалне медије. Кажете да су ови медији непрофитабилни, формално јесу али суштински, њихови власници од тога праве добар бизнис и увећан лични конто, док су локални и регионални медији иако по дефиницији комерцијални и профитабилни у суштии губиташи пред коначном ликвидацијом. То ће за последицу имати да оно што није урађено претходном медијском стратегијом и медијским законима буде урађено овом медијском стратегијом, а то је гашење преосталих, квалитетних, традиционалних локалних и регионалним медија. Такође, указивали смо да није добро да се у стратешком документу на једном месту помиње и фаворизује само једно саморегулативно тело (Савет за штампу), кад оно, у новом тексту Савет се помиње два пута. За наше друштво би била трагедија да се појаве нови емитери. Одавно патимо од малигног пораста броја медија који немају од чега да живе. Привреда не може да поднесе ни оволико медија и што је више медија све је мање квалитета. Желим да укажем да се ускоро може десити још један парадокс, да се људи, када се довољно отрезне од могућности и слободе избора на интернету и када виде да је ту више дезинформација и пристрасних вести и коментара, врате старим моделима у којима ће професионалци из редакција давати мање информација, али ће гарантовати за њихову веродостојност. Добро у овом новом тексту медијске стратегије је иницијатива да се јавна предузећа законом обавежу да од свог укупног маркетиншког буџета одређени проценат, да ли је то 15 или више одсто, издвајају за локалне и регионалне медије. Све што смо имали да кажемо о медијској стратегији већ смо говорили у јавним расправама још приликом доношења претходне медијске стратегије 2011. године и приликом доношења сета медијских закона и сада смо потпуно сигурни, са ове дистанце, да су примедбе које смо тада имали као коалиција ЗУМ благовремено прихваћене и уграђене у законске одредбе, ми бисмо имали много мање пробелема него што их данас имамо. Јер нажалост, све на шта смо указивали се десило и то у много горем издању него што смо могли да претпоставимо. Такође, радом по позиву у овој новој радној групи на стручној расправи у Новом Саду изнели смо низ примедби које нису уважене. Према томе, довољно је да се пажљиво прочитају стенограми и уколико постоји добра воља, све те примедбе могу да буду уграђене у нову стратегију. То се, пре свега односи на регистар уписа страних донација и на законско уређење прекограничних канала јер се преко ове области велики део новца који би могао бити искоришћен за развој локалних и регионалних медија, одлива. Због свега што се дешавало у процесу израде предлога нове медијске стратегије, а што је данас апострофирано, ПРОУНС неће учествовати у расправи о појединостима из предлога медијске стратегије. Не желимо да дајемо легитимитет оваквом документу који је примарно писала једна интересна група ради дугорочног задовољења, искључиво сопствених интереса и потчињавања медијске сцене њиховим жељама и потребама, без уважавања ставова друге половине значајних актера на медијској сцени Србије. Усвајањем оваквог текста медијске стратегије нама, пре свега локалним и регионалним медијима и медијским радницима, биће послата јасна порука да смо баласт и непожељни за идиличну медијску слику и да сви ми који смо преживели претходну медијску стратегију и сет медијских закона, нећемо дочекати израду наредне медијске стратегије. Зато нам једино преостаје да, уместо укључивањем у непродуктивне јавне расправе, све своје капацитете усмеримо на мукотрпан рад и борбу за голо преживљавање у наредном периоду, и верујте ПРЕЖИВЕЋЕМО. Желим још једном да у име ПРОУНС-а и осталих релевантних, а потцењених медијских удружења, замолим председницу Владе, госпођу Ану Брнабић, представнике ОЕБС-а и Европске комисије, да преиспитају своје ставове. Не делите нас више, не игноришите, већ прихватите реалност и измењену медијску сцену у којој нису више доминантна и једина новинарска удружења: НУНС, НДНВ, Локал прес, АНЕМ, Асоцијација електронских онлајн медија, и прихватите новоформирана удружења, настала из нужде у протеклих десетак година као равноправне партнере у медијском дијалогу, као што су: ПРОУНС, КОМНЕТ, РАБ, Друштво новинара Ниша, Друштво новинара Војводине, Удружење медија и медијских радника и слично. На крају, желим да оној другој половини медијске сцене, која има привилегију да пише медијску стратегију по својој мери, поставим само једно питање: Замислите ситуацију да смо ми доминантно добили привилегију власти да пишемо стратегију. Без обзира на квалитет понуђеног текста каква би била ваша реакција? Какву би медијску кампању водили ваши медији и колико би било протеста из амбасада и политичких странака? Искрено, ми из ПРОУНС-а никада не би пристали да учесвујемо у таквој једностраној радној групи која не одражава реално стање медијске сцене. Ми поштујемо право на другачији став и уважавамо све колеге у свим удружењима. Зато, драге колеге, све док пишете стратегију и кројите медијске законе само по вашој мери они ће бити осуђени на пропаст као и претходна стратегија и медијски закони”, рекао је Величковић председник ПРОУНС-а. РИНА
Београд - Председник ПРОУНС-а Зоран Величковић саопштио је на расправи о нацрту нове медијске стратегије у Београду да ово медијско удружење неће учествовати у расправи о детаљима, оспоривши легитимитет Радне групе из које је елиминисана половина удружења и медијске заједнице Србије.
Он сматра да је наметање одлуке Савета и Комисије за штампу као јединог регулаторног тела апсолутно неприхватљиво јер га не признаје 70 одсто медија у земљи.
У обраћању на скупу Величковић је казао:
„Ни једна стратегија, ни медијски закони не могу да реше основни проблем, а то је велика подела и јаз између медијских удружења на медијској сцени Србије.
Подела је започета крајем деведесетих и почетком двехиљадите године формирањем паралелних, такозваних независних медија и медијских удружења, њиховим агресивним наступима да су само они богом дани да буду господари медијске сцене Србије и господари живота и смрти медијских радника.
Највећа тековина њиховог битисања су неколико медијских реформи, гашењe великог броја традиционалних квалитетних медија, губитак посла за више од хиљаду медијских радника и покушај отимања имовине УНС-а.
Од њиховог настајања до данас, уз помоћ и подршку њихових ментора, учествовали су у свим комисијама, радним групама и медијским реформама, а резултат тога је све тежи, готово неиздрживи положај медијских радника и медија, пре свега локалних и регионалних.
Ипак, највећи проблем настаје после 2011. године када, незадовољни њиховим учинком, медијски радници почињу да се самоорганизују и формирају нова медијска удружења.
Тада им се, од тих истих, уставом загарантовано право на слободу удруживања, оспорава и добијају нови назив „фантомска удружења“, иако се ради о врло респектабилним удружењима.
Навешћу само пример противуставне одредбе у подзаконском акту Правилника о пројектном суфинансирању у који је унета одредба (ограничење) да чланови комисије не могу да дају удружења која су млађа од 3 године, иако такве одредбе нема у Закону јер је ПРОУНС формиран одмах након усвајања закона, али пре доношења правилника.
Прве три године примене закона биле су идиличне јер су парама и судбином медија (читај пројеката) господарили такозвани независни. Након истека три године, укључивањем у тај процес и осталих удружења настаје потоп али само на основу паушалних оцена такозваних независних који критикују све оно што су они радили у прве три године, верујући да и други раде и функционишу, као они.
Ми разумемо подршку коју такозвани независни имају од својих ментора, а који и ако и сами свесни тога, не желе да признају да им је то дефинитивно промашена инвестиција. Међутим, не разумемо заслепљеност наше премијерке пред овом неоспорном чињеницом. Јер како другачије тумачити оно што се на медијској сцени Србије дешава последњих годину дана?
Формирана је Радна група у којој је било неколико доктора наука. За свој десетомесечни рад добили су по 75 хиљада динара надокнаде, завршили предлог нове медијске стратегије коју до данас, званично нико није видео.
Под уценама такозваних независних и под притиском ОЕБС-а, та радна група се распушта и формира нова, која уопште не одражава реално стање медијске сцене, па у радну групу улазе представници некада моћног АНЕМ-а који сада и сам не зна кога заступа јер су му углавном све чланице у неким другим асоцијацијама, НУНС који се свакодневно распада оставкама својих функционера и бежањем чланства у новоформирана удружења која су, иако их они називају фантомским, из дана у дан, све бројнија, квалитетнија, стручнија и утицајнија, као што су: Комнет који окупља више од 70 електронских медија, ПРОУНС који броји више од 600 чланова, Друштво новинара Војводине, Друштво новинара Ниша, Удружење медија и медијских радника и друга.
Слична је ситуација и са НДНВ-ом, Локал пресом и Асоцијацијом онлајн медија. Да не помињем чланове радне групе који не поштују ни „своје“ законе, не правдају новац добијен за реализацију пројеката, гасе медије под изговором великог притиска на слободу медија и слично.
Незадовољни оваквим саставом радне групе за израду медијске стратегије, Тима за дијалог, неколико удружења слало је кабинету премијерке захтеве за допуну радне групе неким члановима. Конкретно ПРОУНС је то учинио у неколико наврата и то дописима од 1. маја и 13. јуна 2018. као и саопштењима за јавност од 23.августа и 13. септембра 2018.
Међутим, остали смо без конкретног одговора и равноправног укључивања у рад. Добили смо одговор да је захтев прослеђен Министарству културе и информисања и да ће нас они контактирати, при чему је МИК из целог процеса изопштено.
Да ли то значи да је МКИ ускраћено право да врши своја законска овлашћења и да је до даљег суспендовано, а да су наша удружења и сви који не мисле исто као такозвани независни, у овом случају дискриминисана?
Узгред, напомиљем да ми имамо одличну сарадњу с министартвом али шта то вреди кад се МКИ врло мало или нимало пита за послове из своје надлежности у процесу израде нове медијске стратегије.
Морам да признам да смо током процеса израде нове медијске стратегије, у фази описа стања позивани, по некима као стручњаци за поједине области, по другима као заинтересована страна, све једно.
Битно да је ефекат нашег учешћа био само дебатни клуб са учинком нула. Скоро ништа наше није прихваћено, да бисмо на стручној расправи у Новом Саду били и омаловажавани и вређани, од стране једног члана радне групе, због чега је представник ПРОУНС-а демонстративно напустио скуп.
Чланови ове радне групе који нама импутирају да смо прорежимски, а да подсетим да је режим нашим медијима, а поготову РТВ Врању више од годину дана оспоравао законско право на поделу целокупне вредности капитала запосленима без накнаде, а да нас нико, осим УНС-а и тадашње коалиције ЗУМ није подржао, ти исти такозвани независни сада за безмало шестомесечно присуство у радној групи добијају хонорар од по 300 хиљада динара понаособ, па постављамо питање ко је овде заиста режимски – да ли ми или они који од тог истог режима добијају само новац и учествују у свим медијским реформама? И зашто су чланови две различите радне групе за исти посао добијали драстично различите хонораре? Каква је била улога адвокатске канцеларије у писању ове верзије стратегије, колики је њихов хонорар и за коју верзију стратегије су од ОЕБС-а добили награду још у децембру 2017.године?
Иако се у Нацрту медијске стратегије, у опису стања добро оцењује катастрофално лош положај запослених у медијима и самих локалних и региналних медија, нова медијска стратегија не нуди никаква квалитетна решења за превазилажење тих проблема. Напротив, фаворизовањем медија цивилног сектора још више ће бити угрожен рад локалних и регионалних медија. Зашто?
Тако је на пример у радној верзији која је достављена пре стручне расправе у Новом Саду постојало поглавље 4.2 које гласи „створити услове за побољшање положаја локалних и регионалних медија и за производњу и дистрибуцију квалитетног локалног медијског садржаја“.
Уместо овог текста, значи ова одредба је потпуно избачена из новог текста предлога медијске стратегије, уведено је ново поглавље 4.8 које гласи: „успостављање новог окружења за развој медија цивилног сектора“.
Иако подржавамо развој медија цивилног сектора, недопустиво је да се толико фаворизују у односу на локалне и регионалне медије. Кажете да су ови медији непрофитабилни, формално јесу али суштински, њихови власници од тога праве добар бизнис и увећан лични конто, док су локални и регионални медији иако по дефиницији комерцијални и профитабилни у суштии губиташи пред коначном ликвидацијом.
То ће за последицу имати да оно што није урађено претходном медијском стратегијом и медијским законима буде урађено овом медијском стратегијом, а то је гашење преосталих, квалитетних, традиционалних локалних и регионалним медија.
Такође, указивали смо да није добро да се у стратешком документу на једном месту помиње и фаворизује само једно саморегулативно тело (Савет за штампу), кад оно, у новом тексту Савет се помиње два пута.
За наше друштво би била трагедија да се појаве нови емитери. Одавно патимо од малигног пораста броја медија који немају од чега да живе. Привреда не може да поднесе ни оволико медија и што је више медија све је мање квалитета.
Желим да укажем да се ускоро може десити још један парадокс, да се људи, када се довољно отрезне од могућности и слободе избора на интернету и када виде да је ту више дезинформација и пристрасних вести и коментара, врате старим моделима у којима ће професионалци из редакција давати мање информација, али ће гарантовати за њихову веродостојност.
Добро у овом новом тексту медијске стратегије је иницијатива да се јавна предузећа законом обавежу да од свог укупног маркетиншког буџета одређени проценат, да ли је то 15 или више одсто, издвајају за локалне и регионалне медије.
Све што смо имали да кажемо о медијској стратегији већ смо говорили у јавним расправама још приликом доношења претходне медијске стратегије 2011. године и приликом доношења сета медијских закона и сада смо потпуно сигурни, са ове дистанце, да су примедбе које смо тада имали као коалиција ЗУМ благовремено прихваћене и уграђене у законске одредбе, ми бисмо имали много мање пробелема него што их данас имамо.
Јер нажалост, све на шта смо указивали се десило и то у много горем издању него што смо могли да претпоставимо.
Такође, радом по позиву у овој новој радној групи на стручној расправи у Новом Саду изнели смо низ примедби које нису уважене.
Према томе, довољно је да се пажљиво прочитају стенограми и уколико постоји добра воља, све те примедбе могу да буду уграђене у нову стратегију.
То се, пре свега односи на регистар уписа страних донација и на законско уређење прекограничних канала јер се преко ове области велики део новца који би могао бити искоришћен за развој локалних и регионалних медија, одлива.
Због свега што се дешавало у процесу израде предлога нове медијске стратегије, а што је данас апострофирано, ПРОУНС неће учествовати у расправи о појединостима из предлога медијске стратегије.
Не желимо да дајемо легитимитет оваквом документу који је примарно писала једна интересна група ради дугорочног задовољења, искључиво сопствених интереса и потчињавања медијске сцене њиховим жељама и потребама, без уважавања ставова друге половине значајних актера на медијској сцени Србије.
Усвајањем оваквог текста медијске стратегије нама, пре свега локалним и регионалним медијима и медијским радницима, биће послата јасна порука да смо баласт и непожељни за идиличну медијску слику и да сви ми који смо преживели претходну медијску стратегију и сет медијских закона, нећемо дочекати израду наредне медијске стратегије.
Зато нам једино преостаје да, уместо укључивањем у непродуктивне јавне расправе, све своје капацитете усмеримо на мукотрпан рад и борбу за голо преживљавање у наредном периоду, и верујте ПРЕЖИВЕЋЕМО.
Желим још једном да у име ПРОУНС-а и осталих релевантних, а потцењених медијских удружења, замолим председницу Владе, госпођу Ану Брнабић, представнике ОЕБС-а и Европске комисије, да преиспитају своје ставове.
Не делите нас више, не игноришите, већ прихватите реалност и измењену медијску сцену у којој нису више доминантна и једина новинарска удружења: НУНС, НДНВ, Локал прес, АНЕМ, Асоцијација електронских онлајн медија, и прихватите новоформирана удружења, настала из нужде у протеклих десетак година као равноправне партнере у медијском дијалогу, као што су: ПРОУНС, КОМНЕТ, РАБ, Друштво новинара Ниша, Друштво новинара Војводине, Удружење медија и медијских радника и слично.
На крају, желим да оној другој половини медијске сцене, која има привилегију да пише медијску стратегију по својој мери, поставим само једно питање: Замислите ситуацију да смо ми доминантно добили привилегију власти да пишемо стратегију. Без обзира на квалитет понуђеног текста каква би била ваша реакција? Какву би медијску кампању водили ваши медији и колико би било протеста из амбасада и политичких странака?
Искрено, ми из ПРОУНС-а никада не би пристали да учесвујемо у таквој једностраној радној групи која не одражава реално стање медијске сцене. Ми поштујемо право на другачији став и уважавамо све колеге у свим удружењима.
Зато, драге колеге, све док пишете стратегију и кројите медијске законе само по вашој мери они ће бити осуђени на пропаст као и претходна стратегија и медијски закони”, рекао је Величковић председник ПРОУНС-а.
РИНА
Bez potpisa
Јавна расправа о нацрту медијске стратегије у Београду, фото: РИНА
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
5 fotografija
