Топола – Жене на селу посла имају у свако доба година и скоро по читав дан. Труде се да одрже имање и кућу и зато је предах могућ једино на црвено слово. Јелена Митровић из Рајковца код Тополе управо је једна од тих, а иако су јој штале пуне пронађе времена и за тежак рад у пластенику. Пре 15 година почела је са производњом расада, а данас је мајстор за калемљене лубенице које из њеног домаћинства стижу у све делове Србије.
„Расаднички занат сам испекла уз свог оца, од њега сам научила да калемим лубеницу, прво за наше потребе а онда и за продају. Посао није нимало лак и углавном око калемљења радим сама. Производња расада у пластеницима почиње почетком фебруара сејањем семена које иде на грејаче, потом у топле леје", изјавила је Јелена.
Открива да се са калемљењем лубенице почиње почетком марта, најпре се сеје тиква која је подлога за калемљење па лубеница и онда се то после калеми.
"Расече се тиква, дода биљка лубенице, то се споји штипаљком. Корен од тикве иде дубоко у земљу и црпи влагу због тога калемљеној лубеници одговара суша више него кишно време и без проблема подноси високе температуре, док некалемљена лубеница има плитак корен и без наводњавања не може да опстане“, објашњава Јелена и додаје да сваке године повећава производњу калемљених лубеница јер се све више купаца одлучује управо за овако произведене биљке.
Муштерије јој долазе саме на кућни праг и то су стални купци који код ње узимају робу годинама. Због повећане потражње планира и да прошири производњу.
„Углавном и не питају за цену, квалитет је за њих најважнији а ми се боримо да задржимо квалитет и удовољимо нашим купцима. Продаја расада и ове године иде добро, иако су нас пратила поскупљења репро материјала морали смо да коригујемо мало и цену расада али остали смо доследни муштеријама. Највише као и увек купују калемљену лубеницу, али тражи се и парадајз, краставац, паприка. Сваке године повећавамо број биљака, иако су улагања велика али има и зараде, не жалим се“, закључује ова вредна пољопривредница.
РИНА
