Како ради хотел на ливади

Чачак – Један од најпознатијих шатраџија у Србији, Милета Јелић (61) из Љубића, припрема опрему и људе за почетак сезоне вашара, сабора и прослава, али напомену да је и током зимских месеци „раткао помало”.„Камион ми је и сад у Руми, ту је већ 160 година сваког другог и трећег дана у месецу традиционални вашар. Немам рачун да шатру враћам у Чачак” - вели Јелић за РИНУ.

Он своје предузеће назива „хотелом на ливади” и са камионом и мањим возилима крстари Србијом од маја до октобра, преваљујући више од пет хиљада километара.

„Обично имам од 10 до 30 радника, а увек држим све наше националне специјалитете, све врсте печења, роштиљ и оно што гости очекују под једном српском шатром. Свадбарски купус ми кува Ненад Јелић, који је био командир полиције у Чачку”.

Милета напамет зна какав му је бизнис план за ову годину и где ће кад поставити шатру:

„Почињемо 1. маја, уранком на Палићу са око 200 столица, па следи Пољопривредни сајам у Новом Саду, средином маја, онда вашар у Бусијама код Земуна 24. маја, Свети Кирило и Методије. У Смедереву је сабор 4. јула на Дан борца, у Пожаревцу три дана касније о Ивањдану, 12. је Петровдански вашар у Обреновцу а 13. и 14. јула „Косидба на Рајцу”. Одатле идемо на Космај, на сабор о Светом Илији 1. и 2. августа, па у Гучу код трубача, половином месеца. После долази Сабор у Коларима код Смедерева на Преображење 19. августа, док је „Роштиљијада” у Лесковцу крајем августа или почетком септембра. У Љубићу је велики вашар 11. септембра о Светом Јовану, а трећег петка у септембру почиње „Купусијада” у Мрчајевцима. Иза тога имамо још „Жупску бербу” у Александровцу, „Опленачку бербу” у Тополи, па долази крај сезоне, а то је „Футошка купусијада” на концу октобра”.

Милета Јелић приповеда да је овим послом почео да се бави као младић 1979. кодине, конобаришући под шатром „Код Шора”, прекопута апотеке у Гучи, на Сабору трубача.

Рече да никад није био без проблема али да је „увек пун живота” и спреман за почетак вечите трке за зарадом.

Има обичај, кад спакује шатру, да седне и напише песму за народњаке. Једну је још 1982. снимио Миливоје Ђуришић („Мени јесен а теби пролеће, мени туга теби део среће; куд да идеш ја ти желим срећу, душа воли ал` те клети нећу”). Одмах затим, 1983. уследио је хит па је Маринко Роквић отпевао песму године на текст Милете Јелића, којег сви зову по надимку мићо Мрак: („Непознати људи отворише врата”: „Очи су јој плаве к` о немирно море, у овој сам кући дочекао многе зоре””.

Поред свег посла, женио се пет пута.

„Звали су ме ономад у ` Парове ` али шта ћу ја тамо? Не могу да једем, не могу да пијем, нити да се уклопим у све што се тамо тражи”.

Деценијама се срећемо са Милетом по Саборима широм Србије, свако по природи свог посла, и увек знамо како је финансијски прошао. Ако је зарада добра он каже: „Немам изјаву за тебе”. Ако је било тање, мудрује: „Ситна пара весели човека”. Кад се сабор заврши без ајлука или с губитком, он суво рекне: „Нема народ пара”.

РИНА