Какве тајне чува Међуопштински историјски архив у Чачку

Чачак - У Међуопштинском историјском архиву чува се архивска грађа са територије града Чачка и општина Горњи Милановац и Лучани. Сва архивска грађа која се налази у депоу архива је културно добро. У депоу се чува 561 фонд од чега је 21 од изузетног значаја а 60 фондова је проглашено културним благом од великог значаја.

У оквиру сваког фонда налази се више докумената из периода друге половине 19. века, Првог и Другог светског рата као и послератни. Ту су и поједине збирке као што су збирке матичних књига,  збирка дневника из оба светска рата, збирке Народноослободилачког покрета или збирка Народног југословенског покрета “Збор”. 

Најстарија архивска грађа која се чува у Међуопштинском историјском архиву је из 1813. године , тачније од друге половине 19. века и то се односи на појединачна документа. Што се тиче фондова Начелства чачанског и рудничког чувају се документа од 1839. године па на даље.

Зграда Старог начелства у којој се налази Међуопштински историјски архив подигнута је у периоду од 1875. до 1877. године и била је дата на коришћење Начелству а затим за потребе судства. Од 1968. године у њој се налази Народни музеј и Међуопштински историјски архив.

Директорка Међуопштинског историјског архива Лела Павловић истиче да је и у минулим временима постојао архив, али  је тада био општински, јер од 1839. године постоје општине као локалне самоуправе, и од тада постоји “архива” како су је тада називали, која се водила двојно. Један део докумената се слао даље а други се задржавао у локалу.

“Што се тиче најстаријих документа, овде се могу наћи она која датирају из времена Милоша Обреновића као и његових синова Милана и Михаила и то су документа која говоре о животу у том периоду. Пошто су сачувани само фрагменти, ту можемо да нађемо на пример и документа која говоре о необичним судским процесима. Затим оно што је од посебног значаја јесу документа која сведоче о свакодневном животу, извештаје који говоре о томе шта се дешава на терену, као и одређене захтеве појединаца”, казала је за РИНУ директорка Међуопштинског историјског архива Лела Павловић.

Нешто касније формирани су судски фондови који су веома значајни јер показују карактеристике тога доба.

“Занимљив је спис који говори о догађају око астала који је нестао из тадашње архиве, а  интересантан је јер у њему учествују први људи општине који су били политички ангажовани. У спору су учествовали председници општина и сам начелник архива Шурдиловић. У том једном спору око астала ми сазнајемо много о политичким приликама и размирицама у тадашњој Србији, односно у Чачку”, наводи директорка.

Она истиче да су на згради вршене многе интервенције, па је тако 1997. и 1998. године урађена хидроизолација, тако да у депоу нема влаге, што је од изузетног значаја. Међутим за потребе депоа користи се само 500 метара квадратних, што није довољно, с обзиром на територију за коју је архив задужен. Због великог броја стечајева последњих година, у ову установу стиже огроман број докумената.

Директорка истиче да је простор искоришћен у потпуности као и да се депо налази у просторији висине четири метра, уграђене су покретне полице, али је неопходан додатни простор.

“У депоу мора да буде посебна температура и то од 14 до 18 степени, као и заштићена светлост а документа морају да буду спакована у посебним кутијама, подови морају да издрже терет од 2, 8 тона по метру квадратном, такође мора да постоји посебан улаз и излаз, као и заштита од било какавих микроорганизама. Овде су архивирани оригинали којих нема на другом месту и морају бити заштићени за будуће генерације”, нагласила је директорка Лела Павловић.

 

 

РИНА