Čačak – Omiljeno osveženje u vrelim letnjim danima za mnoge je hladna lubenica. Iako je zbog svoje slasti često poistovećujemo sa voćem, ova biljka ipak spada u red povrtarskih kultura. Na izgled skoro je svaka ista, a unutra – kako koja. Porodica Majstorović iz sela Kačulice kod Čačka uzgaja lubenice godinama unzad, pa njihovo decenisjko znanje retko kad omane.
Čačak – Omiljeno osveženje u vrelim letnjim danima za mnoge je hladna lubenica. Iako je zbog svoje slasti često poistovećujemo sa voćem, ova biljka ipak spada u red povrtarskih kultura. Na izgled skoro je svaka ista, a unutra – kako koja. Porodica Majstorović iz sela Kačulice kod Čačka uzgaja lubenice godinama unzad, pa njihovo decenisjko znanje retko kad omane.
- „Iako kod Srba važi pravilo da lubenicu i ženu ne možeš nikad sa sigurnošću izabrati, već samo potrefiti ipak za ovo prvo postoje odrđene „cake“. Najbolji način da se sazna da li je lubenica zrela jeste po jakoj boji na samom plodu i šari, može se videti i metodom ako je otkinete i krene da ispušta sok - u tom slučaju nema greške", kaže za RINU Vlade Majstorović koji uveliko sprema bostan za tržište širom Srbije.
Srpska lubenica iz zapadnog dela zemlje van svake je konkurncije, a ova godina dobra je za proizvođače. Majstorovići ovo voćegaje na površini od 2,5 hekatara, a prinosi se kreću od 10 do 15 tona.
„Naše lubenice idu širom Srbije, mogu da budu različitih veličina i dimenzija. Težina se kreće od par kilograma, koje su i najčešće do onih ogromnih. Najteža lubenica na našem imanju vagala je okruglo 24 kilograma. Nju nisam mogao sam da iznesem, već su mi pomagali ukućani“, rekao je Branislav Majstorović.
Srbija godišnje proizvede 250.000 tona lubenica i tako spada u ne baš velike proizvođače ovog povrća. Za poslednjih sedam godina uvoz je dupliran, a najviše nam stižu lubenice iz Grčke, Ššanije i Albanije.
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
4 fotografija
