Топола – Прослава пунолетства детета један је од најважнијих дана у животу сваког родитеља. Ништа другачије није и у случају породице Живковић из села Клока поред Тополе, јер су са поносом прославили 18. рођенданог свог сина. Ипак, ова породица задала је домаћи задатак многима и само још једном показала колико је велико њихово срце. Они су сав новац који се скупио на великом весељу одлучили да дају у хуманитарне сврхе, а најпре на изградњу цркве у селу у којој су се Јелица и Милинко венчали.
„Одлучили смо се да за рођендан нешем сину Михаилу окупимо све рођаке, пријатеље, драге људе, неки су дошли из иностранства, неки су одавде. Новац који смо добили издвојићемо како би помогли сиромашнима, а донираћемо и суму за изградњу пода у цркви", рекла је за РИНУ поносна мајка Јелица Живковић која није могла да сакрије сузе радоснице на свом лицу.
Међутим, они који их познају кажу да ово није једино добро или хумано дело које су Живковићи учинили. Много пута су помогли онима којима је то било неопходно. Хуманитарним радом се баве око двадесет година, од како су отишли у Аустрију. До сада су осмех на лице вратили сиромашнима, деци без родитеља и болесним малишанима. Помагали су многе манастире.
"Људи нам се јављају са разних страна, удруже се и наши пријатељи, па се ту сакупи све што треба. Деца су нам дошла после 11 година брака, ишли смо у манастир Острог да нам читају молитву, после тога дошао је Михаило затим и кћер Марија која је и рођена на тај празник, тако да ће вам сада бити јасније зашто је наше срце препуно љубави, вере и хуманости“, прича за ТопПрес глава породице Живковић.
Њихов првенац Михаило није ни једног тренутка имао дилему око рођенданског славља. Иако је могао да бира било које место на свету где ће прославити рођендан, он је подржао идеју својих родитеља и свечани ручак за госте уприличен је у једном ресторану у Тополи.
„Њихова идеја за мене је била изненађење, хвала Богу немам ништа против тога. Ако могу неком да помогнем, тада је и мени сцре пуно. Тренутно идем у средњу школу у Бечу за грађевинског инжињера, наставићу стопама својих родитеља. Србију волим више од било ког места, моје родно село, цео овај крај и увек радо долазим овде“, каже сада већ пунолетни Михаило Живковић.
Весеље за понос и памћење потрајало је до касних сати а гости који су се сабрали са свих страна увеличали су овај посебан рођендан свако на свој начин. И нема сумње да ће се у маленој варошици подно Опленца дуго препричавати ово славље, а како ће бити за испраћај у војску или женидбу остаје да видимо.
РИНА
