Ub - Milan Nedeljković iz sela Brezovice kod Uba za sebe kaže da je čovek magnet. Neobičnu sposobnost, kako tvrdi, otkrio je još kao dete, kada je imao sedam ili osam godina. Sve je, kaže, najpre video u snu, a onda odlučio da proveri da li se isto dešava i na javi.

- Javilo mi se u snu. Sanjao sam kako mogu da lepim kašiku, viljušku, poslužavnike i tanjire na svoje telo. Trgnuo sam se iz sna, otišao u kuhinju, stavio kašiku na grudi i ona ostade. Stavim drugu, treću, četvrtu, petu, šestu i sve stoji”, priča Milan za RINU.

Iznenađen onim što se dogodilo, odmah je probudio roditelje da im pokaže.

- Otac otvori oči i kaže: ‘Kuku, šta si to radio?’ Majka kaže: ‘Milane, šta si nalepio, superlepak, lepak za gumu?’ Ja im kažem: ‘Kakav lepak, more, to samo stoji. Ja sam to usnio i probao.’ I oni su se iznenadili, i ja sam se iznenadio. Valjda je dar od Boga, kaže Milan.

On tvrdi da na svom telu može da zadrži metalne predmete, ali i telefon, a da je najviše na sebi nosio oko pet do šest kilograma metala.

- Može da stoji koliko god treba. Mogu da hodam, igram, pevam, nema šanse da spadne. Kad se prilepi, kao da je zabetonirano. Osećam da me to crpi, ne znam ni kako da objasnim, navodi ovaj neobični meštanin Brezovica.

Milan kaže da je zbog svoje sposobnosti išao i na ispitivanje u Ub, gde su mu, prema njegovim rečima, rekli da je reč o bioenergiji.

- Rekli su mi da je to bioenergija i da sam tako rođen. Tada sam prvi put čuo da imam neki magnet u sebi, tvrdi Milan.

U selu su ga, priznaje, u početku mnogi gledali kao čudaka.

- Pričali su da nisam tačan, da lepim superlepkom. A posle su ti isti dolazili kod mene. Mnogima sam pomagao, ljudima iz Koceljeve, Valjeva, Beograda, komšijama ovde. Držim šake, prislonim i tako, priča Milan.

Jednu od najneobičnijih anegdota vezuje za odlazak na fizikalnu terapiju.

- Kad su me priključile sestre na aparat, ja ništa nisam osećao. One pojačale, a onda su se spržili kablovi. I dva puta se to desilo. Posle mi nisu dali više da idem, priseća se Milan.

Na pitanje da li bi se, kada bi mogao ponovo da bira, odrekao svoje neobične sposobnosti, odgovara bez dileme.

- Ne bih. Bog nas je stvorio. Valjda bi me opet stvorio ovakvog. Ja sam pravoslavac, verujem u Boga. On upravlja nama, zaključuje Milan Nedeljković iz Brezovica kod Uba.