Požega - Sa svega nekoliko stotina grama i snagom koja pomera granice medicine, prevremeno rođene bebe od prvog dana vode svoje najveće životne bitke, zaslužujući s pravom ime „maleni divovi“. Svetski dan prevremeno rođene dece, koji se od ove godine obeležava 15. novembra, posvećen je upravo ovim najmanjim, ali najhrabrijim borcima koji su na svet došli pre navršene 37. nedelje trudnoće, kao i njihovim roditeljima i medicinskim timovima koji danonoćno bdiju nad inkubatorima. Među melenim herojima su i trojke porodice Đukić iz Požege. Marija i njen suprug Nebojša dugo godina su se borili da dobiju decu, posle pet godina ostala je u drugom stanju i to sa trojkama.
- Za mene najlepša moguća vest koju sam mogla da čujem posle pet godina braka jeste da sam ostala u drugom stanju, međutim nismo ni sanjali da će naš trud i borba biti višestruko nagrađeni u najlepšem mogućem obliku. Na prvom ultrazvuku su mi rekli da nosim blizance i našoj sreći nije bilo kraja. Mada lekari su pomenuli da bi jedna beba mogla da 'odustane' jer su primetili odrđenu senku, kazala je za RINU Marija.
Imajući u vidu sve peripetije koje su ona i suprug prošli samo se nadala da će sve biti u redu. Nije ni pomislila da bi sledeći ultrazvuk mogao još više da je iznenadi.
- Lekari su me tada pitali: jesmo li ono rekli da su blizanci? E pa Marija, čekate trojke. Osećaj ne može da opiše rečima. Međutim, posle su mi rekli da će biti vrlo teško da sve bebe iznesem do kraja i savetovali su me da jedan plod 'sklonim', ali to mi nije padalo na pamet. To je bio dar od Boga i bila sam spremna za to da se borim, kaže ova mlada majka.
Čitavu njenu trudnocu pratili su brojni pregledi, strepnja a onda i sam porođaj ju je iznenadio jer je došao ranije. Njene bebe pre nego su i udahnule, morale su da se bore.
- Bebe su rođene veoma sitne i morale su da prođu kroz mnoge teške trenutke. Nisam mogla odmah da ih uzmem u naručje. Prolazili smo kroz strah, bol i neizvesnost, uz neprestane suze i molitve da deca budu dobro. Danas, kada čujem tri čarobna glasa svoje dece, shvatam da mi se ostvarilo sve o čemu sam nekada maštala. Posebno emotivno je svaki kad kad idemo u Begrad na kontrolu i kada vidim prozor Tiršove. Vidim onaj prozor sa kog sam se gledajući u hram Svetog Save, molila svakog jutra da mi deca budu dobro. Prozor sa kog sam bila uplašena, ali sam verovala u Boga i znala da će naši heroji uspeti u svojoj bici, rekla je ona.
Tako da, danas dok ljubičasta svetlost na gradskim trgovima i institucijama širom sveta simbolično podseća na njihovu krhkost i izuzetnost, ovaj dan nas opominje da svaka deseta beba na planeti svoj život započinje u tišini intenzivne nege, gde ljubav, dodir i savremena medicina zajedno grade put ka njihovom prvom sigurnom koraku van bolničkih zidova.
