Lučani - Na dan koji je decenijama bio upisan u kalendar bivše Jugoslavije kao Dan mladosti i rođendan Josipa Broza Tita, jedna biografija iz Dragačeva posebno se izdvaja. Živorad Žika Ajdačić, rođen u selu Lis, bio je čovek koji je čak sedam puta uređivao velike programe na stadionu JNA, gde su hiljade statista učestvovale u spektakularnim svečanostima primopredaje Štafete mladosti.
Reditelj, scenarista, dramski pisac i dugogodišnji generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Ajdačić je ostavio dubok trag u državnim spektaklima, muzičko-scenskim programima i velikim kulturnim manifestacijama bivše Jugoslavije i Srbije.
Njegov autorski opus meri se stotinama režija i scenarija, ali je poseban pečat ostavio upravo kroz programe vezane za 25. maj — dan koji je bio mnogo više od praznika. Bila je to velika državna scena, spoj muzike, simbolike, mladosti i spektakla.
Posebno se prepričava njegova anegdota sa Briona, kada je, kako je sam govorio, uz malo rediteljske dovitljivosti uspeo da spoji opersku divu Radmilu Bakočević i Josipa Broza Tita za klavirom.
- Poslužio sam se jednom malom prevarom. Prvo sam Titovom oficiru rekao da bi Radmila Bakočević volela da peva dok je Tito prati na klaviru. Naravno, slagao sam. On je to odmah preneo Titu, a Tito je prihvatio. Onda sam otišao kod Radmile i rekao joj da Tito ima želju da je prati. Nije mogla da veruje”, pričao je Ajdačić.
Ajdačić je bio deo vremena u kojem su nastajale pesme koje su obeležile čitavu jednu epohu. Povezuje se sa programima u kojima su odjekivale „Zemljo moja” Ismete Krvavac, „Druže Tito, mi ti se kunemo” Zdravka Čolića, ali i Balaševićeva „Računajte na nas”, koja je prvi put izvedena u Karađorđevu.
Od stadiona JNA, preko Briona i Karađorđeva, pa do najvećih kulturnih događaja tadašnje države, Dragačevac iz sela Lis nalazio se u samom centru epohe koja je obeležila generacije.
Jedna njegova rečenica sada je slogan Sabora trubača
Mnogi i danas pamte da je upravo Žika Ajdačić tvorac čuvenog slogana Sabora trubača u Guči:
„Sviraj trubo, svirala zadugo, za veselje i ni za šta drugo.”
Kasnije je njegov rad dobio i druga velika priznanja. Srpska pravoslavna crkva odlikovala ga je Ordenom Svetog despota Stefana Lazarevića za doprinos kulturnim i duhovnim vrednostima srpskog naroda, posebno kroz režiranje Svetosavskih akademija.
Žika Ajdačić ostao je tako jedan od retkih ljudi koji su povezivali dva velika vremena Srbije — ono nekadašnje, kada su se na stadionu JNA održavali sletovi pred desetinama hiljada ljudi, i ovo današnje, u kojem i dalje neumorno radi na očuvanju kulture, tradicije i identiteta srpskog naroda.
Jer priča o njemu nije samo priča o jednom reditelju. To je priča o Dragačevcu koji je iz malog sela u ravnom Dragačevu stigao do najvećih pozornica jedne države i ostao svedok epohe koju istorija nikada neće zaboraviti.
