Чачак – Прича о једном од најпознатијих регионалнх деликатеса стигла је и до ББЦ-ја. Чувени ајвар има култни статус, а овај светски медиј назвао га је и "балканским кавијаром", у једном од својих најновијих текстова. Даље наводе да је за многе он више од хране, али ни да нису ретке расправе ко и где га најбоље прави. Сама реч ајвар настала је од турске речи "хавиар", што заправо и значи позната рибља икра, а као такав скупцени деликатес давно се служио по ресторанима у Београду. Данас се прави у свакој кући, по традиционалној рецептури које домаћицама у аманет остављају мајке и баке.
"Какав ће бити ајвар најпре зависи од тога каква је паприка, а затим и од спретности оног који га прави. О њему данас пишу светски медији, који и не знају да су га наше прабаке у селима правиле још од давнина. Иако многи одустају од прављења јер им је лакше да купе теглу у продавници, најбољи ајвар је онај домаћи. Мирис печених паприка у рану јесен, нема цену и део је наше традиције", каже за РИНУ домаћица Ивана Горовић из Чачка.
До сада је направила на стотине тегли домаћег ајвара и све се појело. У посао је укључила и своје синове, али и супруга. У сваку теглу, осим паприка, уткано је много труда и љубави и зато је ајвар из Србије заправо толико посебан. Бројни су савети како га направити, али један састојак је увек неопходан, а то је љубав. Поред тога неопходно је знати о мале тајне, великих мајстора.
"Најважније је да буде добро упржен. То значи да ћемо добити мање количине, али битан је квалитет. Мора бити довољно слан, да мирише на печене паприке и оно што је јако важно да буде кремаст и лако размазив. Спремање ајвара је готово онда кад се види дно шерпе. Тада се овај деликатес може сипати у тегле, од сат ипо до два је довољно да се ајвар добро упржи", додаје Ивана.
Неко ајвар прави чист, само од паприке, а неко додаје и састојке попут плавог патлиџана. Коју год опцију да изаберете нећете погрешити јер је ово специјлитет о ком се прича не само у региону, него и у читавом свету.
РИНА
