Nova Varoš -Guslarski zanat jedan je od najstarijih tradicionalnih zanata na Balkanu i predstavlja spoj umetnosti, strpljenja i duboke duhovne povezanosti sa tradicijom. Izrada gusala osiim što je ručni rad, može se reći da je je čin očuvanja identiteta, istorije i epskog pamćenja srpskog naroda. Svaki komad drveta u rukama majstora postaje priča o prošlim vremenima, o junaštvu, porodici i slobodi. Ovaj zanat se sa pažnjom i poštovanjem prenosi s kolena na koleno, a danas ga čuvaju tek retki posvećenici, poput Milića šaponjića sa planine Zlatar. Sa padina Zlatara, gde se tradicija i priroda prepliću, Milić šaponjić već četiri decenije izrađuje gusle, koje pre svega simbolizuju istoriju veru i narodni duh. On je i narodni guslar i majstor zanata, a njegove gusle danas se nalaze širom sveta, čak i u prestižnim kolekcijama. „Sve kreće iz porodice. Prvi put sam čuo gusle kao mali i one su u meni probudile veliko interesovanje. U mom selu svaki stariji čovek znao je da zagusla, za slavu, svečanost, tugu ili radost. Gusle su naš saborni instrument, oko njih se okupljamo, dogovaramo, veselimo, žalimo i slavimo. Prve gusle sam napravio sa dvadeset godina, a srećom, one su odmah dospele u ruke afirmisanih guslara. To mi je bio znak da sam na pravom putu, Božiji dar," priča Milić. Njegove gusle danas putuju svetom, od Srbije do inostranstva. „Za ovih četrdeset godina izradio sam više od dve i po hiljade gusala. Nisam sve beležio, ni slikao, ali tvrdim da bih po broju mogao konkurisati za Ginisovu knjigu rekorda. Moje gusle su stigle do raznih kontinenata, pa čak i do carske palate u Topoli," kaže sa osmehom majstor šaponjić. Za izradu gusala koristi isključivo pažljivo odabrano javorovo drvo. „To drvo mora da zvoni kada se kucne, ne sme da bude tupog zvuka. Gusle su gudački instrument, kao i violina, i izbor drveta je presudan. Dekoracije na njima, glava kozoroga, orao, manastiri ili pleteni ornamenti, nose duboku simboliku. Nekada su Srbi nosili gusle i po zbegovima, skrivajući ih ispod odore da bi ih sačuvali. Danas se prave u različitim dimenzijama, a mnogi poručuju i gusle koje drže pored ikona," objašnjava on. Izrada jednih gusala, prema njegovim rečima, traje oko deset dana, ali vreme zavisi od inspiracije i posvećenosti. „Ne mogu svaki dan da radim po ceo dan, gusle traže mir i energiju. Nekada radim po par sati, pa stanem. Za jednostavnije modele potrebno je četiri do pet dana, dok zahtevnije, sa bogatom rezbarijom, radim i duže," ističe šaponjić. Cena gusala, kaže, nije presudna, jer svaka nosi dušu umetnika. „Jednostavnije koštaju oko 300 evra, dok bogato ukrašene idu i do 500. Ali vrednost nije u novcu, gusle pričaju priču našeg naroda. One su bile glas tuge i radosti, prenosile su kroz vekove pesmu, istoriju i pamćenje. One su svedok naše vere, borbe i opstanka," kaže Milić. Njegov sin, Stefan šaponjić, tridesetogodišnjak koji je diplomirao uz gusle, naslednik je ove porodične tradicije. „Gusle su koren mog identiteta i svega što jesam. Iako sam profesionalni sportista i diplomirani politikolog, odlučio sam da pišem o njima, o guslama kao atributu srpskog nacionalnog identiteta u doba globalizacije. One su deo mene, i želim da nastavim očevim putem, jer zanati se vraćaju, a gusle su duhovna snaga našeg naroda," kaže Stefan. Gusle su oduvek bile duhovni vodič kroz istoriju srpskog naroda, pesma o borbi i slobodi, i most između prošlosti i budućnosti. U rukama majstora poput Milića šaponjića one oživljavaju priče koje ne smeju biti zaboravljene. Njihov zvuk podseća da je tradicija živa sve dok ima onih koji je čuvaju, poštuju i prenose sa ljubavlju. Ovaj medijski sadržaj deo je projekta ,,Vešte ruke zanatlija zapadne Srbije", u produkciji ,,4N Studija", pripremljen za novinsku agenciju RINA.
Nova Varoš -Guslarski zanat jedan je od najstarijih tradicionalnih zanata na Balkanu i predstavlja spoj umetnosti, strpljenja i duboke duhovne povezanosti sa tradicijom. Izrada gusala osiim što je ručni rad, može se reći da je je čin očuvanja identiteta, istorije i epskog pamćenja srpskog naroda. Svaki komad drveta u rukama majstora postaje priča o prošlim vremenima, o junaštvu, porodici i slobodi.
Ovaj zanat se sa pažnjom i poštovanjem prenosi s kolena na koleno, a danas ga čuvaju tek retki posvećenici, poput Milića Šaponjića sa planine Zlatar.
Sa padina Zlatara, gde se tradicija i priroda prepliću, Milić Šaponjić već četiri decenije izrađuje gusle, koje pre svega simbolizuju istoriju veru i narodni duh. On je i narodni guslar i majstor zanata, a njegove gusle danas se nalaze širom sveta, čak i u prestižnim kolekcijama.
„Sve kreće iz porodice. Prvi put sam čuo gusle kao mali i one su u meni probudile veliko interesovanje. U mom selu svaki stariji čovek znao je da zagusla, za slavu, svečanost, tugu ili radost. Gusle su naš saborni instrument, oko njih se okupljamo, dogovaramo, veselimo, žalimo i slavimo. Prve gusle sam napravio sa dvadeset godina, a srećom, one su odmah dospele u ruke afirmisanih guslara. To mi je bio znak da sam na pravom putu, Božiji dar," priča Milić.
Njegove gusle danas putuju svetom, od Srbije do inostranstva.
„Za ovih četrdeset godina izradio sam više od dve i po hiljade gusala. Nisam sve beležio, ni slikao, ali tvrdim da bih po broju mogao konkurisati za Ginisovu knjigu rekorda. Moje gusle su stigle do raznih kontinenata, pa čak i do carske palate u Topoli," kaže sa osmehom majstor Šaponjić.
Za izradu gusala koristi isključivo pažljivo odabrano javorovo drvo.
„To drvo mora da zvoni kada se kucne, ne sme da bude tupog zvuka. Gusle su gudački instrument, kao i violina, i izbor drveta je presudan. Dekoracije na njima, glava kozoroga, orao, manastiri ili pleteni ornamenti, nose duboku simboliku. Nekada su Srbi nosili gusle i po zbegovima, skrivajući ih ispod odore da bi ih sačuvali. Danas se prave u različitim dimenzijama, a mnogi poručuju i gusle koje drže pored ikona," objašnjava on.
Izrada jednih gusala, prema njegovim rečima, traje oko deset dana, ali vreme zavisi od inspiracije i posvećenosti.
„Ne mogu svaki dan da radim po ceo dan, gusle traže mir i energiju. Nekada radim po par sati, pa stanem. Za jednostavnije modele potrebno je četiri do pet dana, dok zahtevnije, sa bogatom rezbarijom, radim i duže," ističe Šaponjić.
Cena gusala, kaže, nije presudna, jer svaka nosi dušu umetnika.
„Jednostavnije koštaju oko 300 evra, dok bogato ukrašene idu i do 500. Ali vrednost nije u novcu, gusle pričaju priču našeg naroda. One su bile glas tuge i radosti, prenosile su kroz vekove pesmu, istoriju i pamćenje. One su svedok naše vere, borbe i opstanka," kaže Milić.
Njegov sin, Stefan Šaponjić, tridesetogodišnjak koji je diplomirao uz gusle, naslednik je ove porodične tradicije.
„Gusle su koren mog identiteta i svega što jesam. Iako sam profesionalni sportista i diplomirani politikolog, odlučio sam da pišem o njima, o guslama kao atributu srpskog nacionalnog identiteta u doba globalizacije. One su deo mene, i želim da nastavim očevim putem, jer zanati se vraćaju, a gusle su duhovna snaga našeg naroda," kaže Stefan.
Gusle su oduvek bile duhovni vodič kroz istoriju srpskog naroda, pesma o borbi i slobodi, i most između prošlosti i budućnosti.
U rukama majstora poput Milića Šaponjića one oživljavaju priče koje ne smeju biti zaboravljene. Njihov zvuk podseća da je tradicija živa sve dok ima onih koji je čuvaju, poštuju i prenose sa ljubavlju.
Ovaj medijski sadržaj deo je projekta ,,Vešte ruke zanatlija zapadne Srbije", u produkciji ,,4N Studija", pripremljen za novinsku agenciju RINA.
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
12 video materijala
