Правосуђе на прекретници: имају ли тужиоци смелости да оптуже неког из друштвеног врха

Златибор – Алумни клуб Правосудне академије, почев од синоћ, приређује тродневно саветовање под називом „Правосуђе на прекретници”, које је окупило више од стотину правника, од оних који тек почињу каријеру до људи који су већ позната имена у српском правосуђу.

Клуб је струковно удружење судија и тужилаца потеклих са Правосудне академије коју је основала држава Србија а синоћ је у вили „Романија” где се, ово четврто по реду саветовање Алумнија ПА одржава, с изузетном пажњом праћена панел дискусија „Реформа Правосудне академије”.
Обрађивано је више питања од животне важности за ову друштвену област, с правом слушалаца на размену мишљења са излагачима, поготову што је крајем прошле године Министарство правосуђа Србије објавило предлог амандмана на Устав Републике из ове области.
Забележили смо нека мишљења позваних људи, изречена са председничког стола, и тичу се изузетно важних промена у правосудном систему али, у крајњој линији, и положаја обичног српског народа.

Судија Иван Јовичић, члан Високог савета судства, саопштио је да преноси већински став судијског дела Савета и навео:
„Добар је наслов саветовања, ми се заиста налазимо на прекретници. Дужност нам је да се изборимо за системски уређено правосуђе, само то је гарант правне државе Србије. Сви сарадници, и они који тек почињу у Правосудној академији и они који 10 или 20 година раде као судијски помоћници, требало би да полажу исти пријемни испит и ми се залажемо да Високи савет организује тај испит. Сматрамо, такође, да би министар правосуђа и председник Врховног касационог суда требало да буду чланови Високог савета, то је наше мишљење.”

Радован Лазић, заменик јавног тужиоца, члан Државног већа тужилаца, истакао је:
„Ми смо у некој сталној вредети реформе. Рецимо, 2002. и 2003. био је реизбор свих заменика тужилаца и нису се догодила значајна померања и промене, али сам тај поступак утиче на свест тих заменика. Опет смо на прекретници, ево већ 30 година. Немам добро мишљење о амандманима на Устав, јер ћемо већ за неку годину доћи опет на следећу прекретницу. А године 1978. судијско занимање било је најугледнија професија у СФРЈ. Данас имамо довољно тужилаца који умеју да напишу оптужницу, али је питање колико имамо тужилаца који смеју, а умели би, да напишу и воде оптужницу против људи високо позиционираних у нашем друштву.”

Ненад Вујић, директор Правосудне академије, навео је:
„Морамо мислити на младе колеге које ће заузети упражњена места, јер је данас просечна старост судија у Србији 54, а 2015. била је 52. године. Ове године 124 судије одлазе у пензију, следеће 119, оне тамо 130. А нови судија не ствара се преко ноћи. Осморо од десет студената правног факултета не жели да буде судија или тужилац, реч је и о еконмском моменту али и неизвесности. Истовремено, морам да истакнем да смо ми вероватно једина Правосудна академија за коју знам где се број полазника одређује искључиво одлуком Високог савета судства и Државног већа тужилаца, без утицаја власти на ту вољу.”

РИНА