Samo pet ljudi u čitavoj Srbiji se bave ovim zanatom, Perko iz Čačka je jedan od njih: Zahvaljujući njihovom radu sarači su upisani na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa (FOTO)

Čačak -  Sarački zanat jedna je od retkih veština koju u čačanskom kraju danas čuvaju samo pojedinci. Teško ga je bilo sačuvati, jer mlađe generacije retko pokazuju interesovanje za ovo umeće, ali zahvaljujući upornosti pojedinih majstora, on i dalje živi.

Jedan od retkih koji u zapadnoj Srbiji neguje ovu tradiciju je Perko Kuvekalović iz Čačka. On ovaj zanat čuva od zaborava na praktičan način i, kako kaže, nada se da će mlađe generacije prepoznati vrednost i upustiti se u njegovo učenje, naročito imajući u vidu da je sarački zanat upisan na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Kuvekalović se saračkim zanatom bavi već 38 godina. Zanat je naučio od starih majstora i, uprkos napretku industrije i tehnologije, i dalje sve radi ručno, dve igle, šilo i vešta ruka majstora. Ručno izrađuje i popravlja opremu za konje, amove, sedla, ali i mnoge druge predmete.

„Sarački zanat je jedan od najstarijih zanata i ja sam jedini u ovom delu Srbije, a zvanično nas ima pet u čitavoj zemlji. Zahvaljujući nama zanat je ušao u nematerijalnu baštinu Evrope. Zaštićen je da bi ostao i da bi generacije koje dolaze znale šta je, da bi naučile. Nije baš lak, malo je teži za rad, ali je zanimljiv za proizvodnju. Radi se od debele, grube goveđe kože i to sve ručno, oko 90 odsto. Njegova primena je u konjarstvu, lovci imaju dosta potrebe za našim uslugama, kao i oni koji se bave poljoprivredom. Prave se muški kaiševi, popravke torbi, to je ono što sarač radi”, rekao je Kuvekalović.

On je podelio i jedno lično iskustvo koje pokazuje koliko su znanje i praksa u ovom zanatu važni.

„Ovaj zanat nije mnogo zahtevan, traži da se poznaje zanatstvo i koža, sve se radi ručno. Ljudi prepoznaju pravog majstora sarača, posebno oni koji su se bavili ovim poslom. Imam jednu anegdotu, kada sam bio u Čajetini na vašaru, čovek me pitao da li ja radim sve ovo. Rekao sam da radim, a on je pogledao moje ruke, jer se na prstima poznaje, tu su zadebljanja na zglobovima. Rekao je: svaka čast, i pružio mi ruku. Bio je stari majstor i tačno je prepoznao da zaista radim ovaj posao. Ručni rad se prepoznaje, jer mnogo toga mora ručno da se radi, i pored veštačke inteligencije”, kaže Kuvekalović.

Kako naglašava, važno je da se ovaj zanat prenese na mlade generacije, a on je spreman da ga ostavi u nasleđe.

„Od ovog zanata može solidno da se živi. Za sada nema zainteresovanih da nauče, ali bih rado preneo znanje, jer su ga i meni preneli stari majstori. Nije teško naučiti zanat”, dodaje on.

Prema njegovim rečima, dok su za mnoge zanate napravljene mašine koje olakšavaju posao, sarački zanat ostao je gotovo nepromenjen, jer neke delove i dalje može da uradi samo čovek, ne mašina.

Snežana Ašanin, etnolog iz Narodnog muzeja u Čačku, podseća da je ovo redak, ali dragocen zanat koji je očuvan na najlepši mogući način upisom na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

„U srpskoj tradicionalnoj kulturi sarački zanat je uvek imao poseban značaj. To je živo kulturno nasleđe koje se očuvalo do danas i kao takvo je prepoznato i upisano na listu. Istina je da je do kraja prošlog veka sarača bilo mnogo više, ali su opstali zahvaljujući ukorenjenosti i održivosti, jer i dalje postoji potreba za njihovim radom i proizvodima. U pitanju je saračko - sedlarski zanat koji i danas ima dobru perspektivu”, istakla je Ašanin.

„Ovo jeste prilika da se zanat sačuva. Skrećemo pažnju na naše kulturno nasleđe i podstičemo mlade da uče veštine tradicionalnih zanata, kako bi ih preneli i očuvali”, zaključila je ona.

Sarački zanat, koji je vekovima bio oslonac konjarstva, lova i života u srpskim selima, danas stoji kao simbol istrajnosti i umeća naših predaka. Iako ga neguje tek nekolicina majstora, sarački zanat ostaje most između prošlosti i sadašnjosti, podsećajući nas da su koreni, tradicija i ručni rad neprocenjiva vrednost koju ne smemo izgubiti.

Očuvati sarački zanat znači očuvati deo sebe, svoje istorije i identiteta, a upravo u tome leži najveća snaga našeg kulturnog nasleđa, dakle, u čuvanju tradicije starih zanata koji su nas održali.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta ,,Vešte ruke zanatlija zapadne Srbije", u produkciji ,,4N Studija", pripremljen za novinsku agenciju RINA.