Сенад Сејдовић: У другом човеку, ма ко да је, увек треба тражити човека

Цирих - У дечачким успоменама инжењера Сенада Сејдовића још бораве успомене и ликови из завичаја и данас, кад је председник Заједнице санџачке дијаспоре у Швајцарској где је, са укућанима, давно приспео као нејач. Срели смо га случајно, био је веома срдачан, а ми као неочекивани пролазници искористисмо прилику да поразговарамо као људи и земљаци.

„Иако у белом свету, ипак смо опет упућени једни на друге. Сарађујемо са свима, са Србима, Швајцарцима, Албанцима, Босанцима, има Хрвата и Црногораца. Ми смо порасли са тим народом, у човеку увек треба тражити човека, ма ко да је, иако се увек можемо разићи,” каже Сенад за Агенцију РИНА.

Он је овде човек од имена, послодавац од речи и челно име једне заједнице својих земљака у земљи под Алпима, која је симбол успеха и напретка. Ево шта нам беседи док седимо у Цириху, као случајни познаници и нови пријатељи, ниже свој животопис...

„Родом сам од Сјенице, из Рашковића. Са 15, 5 година дошао сам у Швајцарску, почетком 1991. По занимању сам, када би се превело на наш, инжењер за водовод. То код нас нема: дипломирани хаус техник планер... Поред тога, председник сам Заједнице санџачке дијаспоре у Швајцарској и члан Бошњачког културног центра у Вецикону где се окупљамо ми из Санџака. Дакле из Сјенице, Тутина, Новог Пазара, Пријепоља”.

Где се срећете?

„У свом центру у Цириху. Отворен је читаве седмице, петком се одржава џума, увече се окупљамо, испијамо кафу заједно и ко хоће, иде у џамију да клања. Суботом увече се фамилијарно дружимо ту. При Центру имамо организовану школу бошњачког језика. Циришки кантон признаје то школовање и наша деца добијају оцену у сведочанство”.

Имате ли неки дан који посебно обележавате?„Сваке године приређујемо, Дан Санџака испред Заједница санџачке дијаспоре. То је 20. новембар имамо и госте из Санџака који нам долазе из постојбине. Тај дан узели смо у знак сећања на оснивање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Санџака (ЗАВНОС), у Пљевљима 1943. године.

Зове ли душа у родни крај?

„Трудимо се да одржавамо везе са нашом матицом кроз фамилијарне везе. Сваке године идемо доле на одмор, бар дваред. Најдраже ми је, признајем. отићи на свој Пештер”.

Сенад приповеда да Бошњачки културни центар у Вецикону, окупља 160 чланова, 50 активних породица. Бројчано 250 људи, са децом.

„Немамо тачне податке колико душа окупља Заједница санџачке дијаспоре у Швајцарској. Ценимо да у читавој Швајцарској има 15.000 до 20.000 наших људи”.

Како се овде одвија друштвени живот наших земљака из Србије?

„Већином делујемо преко организације `Хајрат` која је под мешихатом Исламске заједнице у Србији из Новог Пазара. И када су неки скупови, ту су и хуманитарне кухиње које делују у санџачким општинама. Имамо пројекте помоћи угроженим фамилијама. Прошле године је направљено седам кућа на подручју Санџака, у Сјеници и Дугој пољани. У Новом Пазару тренутно се ради један пројекат”.

Какви су вам планови?

„Првенствено да нашу традицију пренесемо својој, деци да се не асимилирају у овоме друштву на западу. Све је фино и добро, али најдраже је да се праве вредности пренесу покољењима како би они то исто урадили и својој деци. Да се сачува традиција, вера, да знају одакле смо и где смо одрасли”.
Наши стари казали би на те речи: Хвала Богу и шућур Алаху. 

„Читав Балкан прожет је тако да без политике не може да се разговара. И превише је политике. Највећи раздор смо осетили ми сами у исламској заједници, и то нас је доста погодило. Политика треба да служи за надмудравање, ко докаже има боље људе”.

Какве су прилике у Заједници на чијем сте челу?

„Нема, на срећу, политичких подела, врата су отворена за све. Бошњачки културни центар и џемат, под покриветљством Мешихата Исламске заједнице у Србији, ипак, има више присталица муфтије Зукорлића којег ми подржавамо и којем смо наклоњени, али и не кријемо то, не замерамо ни другима који нису. Убеђени смо да муфтија води исправну политику нашега краја и волели бисмо да једном буде и на власти и да покажемо, јер кроз вођење Исламске заједнице нам је показао да је способан човек, и да може да поведе народ и да покаже прави пут. Друге опције су 30 година на власти, и показале су колико могу”.

Како ваши гледају што је Зукорлић ушао у Владу или власт?

„Различито. Са верничке стране, многи су се изненадили да један човек са те позиције иде у политику. Са друге стране, мора неко и да крене како би се сачувала исламска заједница, јер ипак се све дешава у Београду, то је моје мишљење. Наша је држава Србија, и власт и све је тамо. Ми смо и тражили од њега да иде у том правцу. Он је способан и може да испуни обећања”.
Кретосмо, слово по слово, уз кафу, и о животу обичном. Како је Сенадов текао? Човек из душе вели:

„Основну школу сам завршио у селу Расна, ишао сам 3,5 километара пешке сваки дан. Данас деца из села имају превоз, општина им плаћа. Ми то нисмо имали, ишло се и по киши, снегу, зими, лети. Отац ми је у Швајцарској од 1978. Шта се дешавало деведесетих на Балкану то сви знамо, па смо одлучили доћи у Швајцарску. Фамилајарно смо дошли, тада сам био тек дечак, изашао из основне. Без друштва, нисам знао језик, изгубљен. Млад човек не размишља пуно, иде напред, и то га носи. Али упознао сам људе, научио немачки, уписао занат за водоинсталатера. Ишло ми је добро, па сам завршио за цртача планова за водовод. И после сам завршио мастер. Данас имам фирму, већ 15 година, „Топ хаус техник аген”. Радимо уградњу воде, инсталацију, грејање, сервисирање, све комплет.Имамо око 20 радника, радимо на Циришком језеру. Наши клијенти су имућни људи, само их треба слушати и бити искрен. Цени се поштење. Хоће да знају где је сваки франак. Деведесетих година због негативне медијске камање, када се презивате на „вић” није баш било популарно, али када човек ради поштено нема проблема. Захвалан сам овој држави што ми је дала шансу, живим од свог посла”.Сенад вели да је две деценије у браку са Емином из новог Пазара и изродили су троје деце: ћерке Анелу (17) и Медину (2,5), и сина Алдина (15). 

Регионална информативно новинска агенција - РИНА