Užice – Živopisno srpsko selo Zlakusa jedno je od onih koje ima dušu i poseban kolorit. Mesto u kom su spojeni tradicija i budućnost, istorija i mladost. I tako nije samo sad, već je i pre skoro 100 godina upravo ovo selo bilo najživlje u ovom kraju. U prilog tome govori i prva škola koja je ovde otvorena, pred Drugi svetski rat 1939. godine. Kuća u kojoj su se mališnai u to teško vreme učili osnovama znanja postoji i danas kao svojevrsan muzej koji seća na vremena u kom je pismenost bila veliki luksuz. „U to vreme dugo su učitelji lutali po privatnim kućama i koliko su mogli na taj način prenosoli svoja znanja na seosku decu. Zatim je pokrenuta incijativa da se to promeni i veliki srpski junak Gvozden Terzić ustupio je jednu od svojih kuća upravo za tu namenu. Prvi učitelj u toj školi u Zlakusi bio je Petar Radovanović po kom danas Dom za decu i omladinu u Užicu nosi ime“, rekao je za RINU, Dušan Drndaraević, Gvozdenov potomak koji je odrastao u domaćinstvu gde se nekad nalazila prva škola u ovom selu.
Užice – Živopisno srpsko selo Zlakusa jedno je od onih koje ima dušu i poseban kolorit. Mesto u kom su spojeni tradicija i budućnost, istorija i mladost. I tako nije samo sad, već je i pre skoro 100 godina upravo ovo selo bilo najživlje u ovom kraju. U prilog tome govori i prva škola koja je ovde otvorena, pred Drugi svetski rat 1939. godine. Kuća u kojoj su se mališnai u to teško vreme učili osnovama znanja postoji i danas kao svojevrsan muzej koji seća na vremena u kom je pismenost bila veliki luksuz.
„U to vreme dugo su učitelji lutali po privatnim kućama i koliko su mogli na taj način prenosoli svoja znanja na seosku decu. Zatim je pokrenuta incijativa da se to promeni i veliki srpski junak Gvozden Terzić ustupio je jednu od svojih kuća upravo za tu namenu. Prvi učitelj u toj školi u Zlakusi bio je Petar Radovanović po kom danas Dom za decu i omladinu u Užicu nosi ime“, rekao je za RINU, Dušan Drndaraević, Gvozdenov potomak koji je odrastao u domaćinstvu gde se nekad nalazila prva škola u ovom selu.
Kao i svaka škola u to vreme, i ova u Zlakusi bila je oskudna, ali želja za znanjem bila je jača od hladne užičke zime i svih drugih nedaća. Za prvu školu na imanju Terzića vezana je i tragična priča, koja je donekle i odredila njenu sudbinu.
„Posle bitke na Gradini, Nemci dolaze i provaljuju sobu učitelja u kojoj je on boravio pre odlaska u partizane i u njoj nalaze tada zabranjenu, komunističku literaturu. Zbog tih knjiga odvode iz domaćinstva Gvozdena i njegovog sinovca Milisava Terzića, mladića od 18 godina, streljaju ih i vešaju na ulasku u selo gde se i danas nalazi spomen park pod nazivom „Vešala“. Gvozden je bio veliki borac i u ratovima je proveo sedam godina, celu Albaniju je prešao peške, a onda je sudbina htela da život izgubi u svom rodnom selu“, izjavio je Dušan.
Osnovna škola radila je i posle oslobođenja u privatnoj kući, a izgradnja zgrade Osnovne škole u Zlakusi počela je 1965. i to zahvaljujući inicijativi učitelja Milorada Šojića koji je bio pravi inovator i u ovo selo doneo je prvi radio, prvi televizor i dovezao prvi automobil.
„U izgradnji škole kroz kuluke su u velikoj meri učestvovale i žene, jer su se muškarci tada mahom počeli zapošljavati u fabrikama. Ciglu, šljunak, građu i ostali materijal davali su takođe meštani. Useljenje u novu pkolsku zgradu bilo je pet godina kasnije“, kaže Dušan.
Iako su se đaci preselili u moderniju i veću građevinu, prva škola ostala je posebna i autentična. Još uvek je nije uništilo vreme i nalazi se u sklopu turističkog kompleksa „Terzića avlija“. Na stotine turista svake godine prođe kroz kapiju i uđe u domaćinstvo koje je nekada pripadalo Gvozdenu i na taj način se upoznaje sa istorijom ovog kraja.
Premium Sadržaj
Prijavite se da preuzmete visoku rezoluciju
13 fotografija
