Српски ловци не одмарају за празнике: Чеке у дубоком снегу и дебелеом минусу уз срнећи гулаш (ФОТО)

Чачак – У овом тренутку шумама Србије хода преко 80 хиљада наоружаних људи, наравно ради ловцима који добро утабаним стазама одлазе по свој плен. У ловиштима широм Србије најбројнији су млади ловци који се овим хобијем без страха од дивљачи баве од малих ногу.

“Ловим од своје 15 године зато што су сви моји мушки укућани ловци и ја сам то уз њих заволео. Већ сам активан ловац, а улов је солидан. Највећи трофеј до сада ми је срндаћ кога сам одстрелио у Горњем Милановцу прошле године, каже Живота Миловановић, ловац из Трбушана.

А његов колега у шуми, Марко Радовановић, сећа се свог првог изласка на терен.

“Био сам осми разред кад ме је комшија позвао да идем са њим у лов. Тада нисам смео да носим оружје, али кад се испред нас појавила лисица, дали су ми пушку и одстрелио сам је. Од тада сваки слободан тренутак користим да са пријатељима изађем у лов, јер тај осећај је непоновљив. Природа, пси, ишчекивање, али и дружење, су оно што лов заиста чини посебним доживљајем који не бих мењао ни за један ноћни излазак, прича Марко.

Али изгледа да лов више није само одређен за мушкарце, јер се све више припадница нежнијег пола одлучује за овај спорт.

“Уз мужа сам заволела планину, псе и то дружење. Први пут сам из пушке пуцала пре 18 година, морам признати да је почетнички страх био присутан, али уз помоћ супруга и колега ловаца то сам превазишла. До сада сам уловила неколико лисица и зечева, рекла је Јованка, женски ловац која се раме уз раме са мушкарцима пробија кроз сувоборске шуме.

А поред сачекуша ловци знају да се опусте и на друге начине. Секција на Рожњу изградила је ловачку кућу, али кад затреба ту је шатра и ловачки казан, а у њему све оно што се нашло на ловачком нишану.

“Срнећи гулаш је наш специјалиет. Прави се од срнећег меса, дивље свиње, пуно лука, печурака, поврћа и зачина. Ова масна храна нам добро дође након дана проведеног у шуми, али после тога слабије једемо скоро седам дана”, кроз осмех је рекао главни кувар међу ловцима Слободан Пајић.

Међутим, у шуми не важе шумска него стриктна, законом регулисана правила.

“Ловци су тачно упућени шта и кад смеју да лове, на који начин, а највећи број ловаца се тога и придржава. Сви они морају поседовати ловачке дозволе како не би били санкционисани због криволова”, истиче Братислав Бојовић управник ловишта.

Ловачка дружења, уз незаобилазне ловачке приче, како кажу, увек трају до раних јутарњих сати.

РИНА