Космај - Код многих је пилетина неизоставан део у свакодневној исхрани, али мало је оних који знају да постоји и њена шумска верзија. Гљива "шумско пиле" једна је од најпознатијих на подручју Србије и сматра се деликатесом. Стефан Стефановић из Београда сваког пролећа и проналази је у неспоредној једног истог стабла на планини Космај.

„Шумско пиле расте на старој врби на нашем пчелињаку ‘зимовнику’ и изузетно је укусно. Није баш да се лако спрема, али је укус готово идентичан и много лепши од пилећег белог меса. Може да се прави као салата, а може да се прави и пита са шумским пилетом", рекао је за РИНУ Стефан.

Шумско пиле се још зове и жути хлеб, врбара или врбовача, име је добила по светлој жутој боји и укусу налик на пилетину. Више шешира облика шкољке ове врсте расту заједно на кори трулих и мртвих стабала или гранама листопадног дрвећа, правећи понекад необичне облике.

"Ако се припрема као главно јело, онда се обари и пржи уз зачине и лук. Природа је једно чудо и захвални смо јој што нас сваке године награди да у овом периоду можемо направити лепо јело. Шумско пиле је јестива гљива, али свакако у бербу печурака треба кренути са великом дозом опрезности, али и пажљиво их конзумирати“, додаје Стефан.

Гљива "шумско пиле" најчешће паразитира на врби, јови, тополи, букви, храсту и багрему. Месо плодног тела је дебело, мекано и сочно. Сазревањем губи жуту боју услед губитка воде постаје тврдо и крхко. Мирис је пријатан и сладуњав. Укус свеже гљиве је благо киселкаст.

Најчешће достиже масу до 20 кг, а највећи примерак са невероватних 45 кг тежине забележен је у Хемпширу у Великој Британији октобра 1990. године. Осим људи многе дивље животиње конзумирају шумско пиле, попут срне или јелена.

РИНА