Zvučni putopis planete iz ugla jednog Srbina: Vladimir je ovu knjigu pisao 15 godina, to štivo je raritet svetskih razmera (FOTO)

Knjiga o najlepšoj muzici planete 20. veka, koju obožava više od 2/3 čovečanstva, tema je obimnog štiva novinara Vladimir Đuričića 'Muzika sveta' u izdanju Službenog glasnika. Na više od tri stotine strana autor vodi čitaoca na putovanje od živopisnih ritmova Latinske Amerike i evropskih muzičkih centara, pa do tradicija arapskog i dalekoistočnog sveta.

 - Može se reći da je knjiga kao vrsta zvučnog putopisa, gde se muzika prepliće sa istorijom, društvenim prilikama i ličnim sudbinama umetnika koji su ostavili dubok trag - kaže Đuričić za RINU.

Prema njegovim rečima, iako ogroman broj ljudi širom planete sluša upravo tu muziku, ona je u našoj sredini često u senci popularne zapadne produkcije. Ističe da je dominacija anglosaksonske kulture, koja zahvaljujući globalnim medijima oblikuje ukuse širom sveta, jedan od razloga što su muzike drugih tradicija kod nas nedovoljno poznate.

- Pisao sam o najlepšoj muzici planete, onoj koju obožava više od dve trećine čovečanstva, a koja se kod nas gotovo ne čuje. U globalističkom svetu, u kojoj tzv. male kulture, koje mogu da imaju i više stotima miliona ljudi, nipošto ne mogu da se porede sa „velikom“ i dominantnom kulturom Međunarodne zajednice, koja brojčano ne prelazi ni deset posto celokupnog svetskog stanovništva“, priča Đuričić.

U knjizi su predstavljeni najveći pevači, kompozitori i pesnici iz 25 zemalja, čija su dela obeležila čitave epohe. Tu su i priče o gotovo filmskom nastanku najkultnijih pesama određenih zemalja.

- Napisao sam više od hiljadu priča o njihovom stvaralaštvu i životnim putevima – o ličnostima koje su u svojim sredinama postale pravi simboli. Mnogi od njih dobili su ulice, trgove, škole ili brodove nazvane po sebi, a njihove biografije kasnije su se prelile u literaturu, film i pozorište - priča Đuričić.

Na stručnu vrednost izdanja ukazuju i recenzenti – operska diva i profesor emeritus Biserka Cvejić, profesor Fakulteta muzičke umetnosti Nikola Mijailović, prvakinja Opere Narodnog pozorišta Sanja Kerkez i akademik Miloš Šobajić.

- 'Muzika sveta' je namenjena svima koji žele da prošire svoje znanje o muzičkim kulturama. Knjiga će, kaže, podjednako privući ljubitelje umetnosti, istorije, putovanja i sve koji u muzici traže nove horizonte - priča Đuričić.

Raritet u svetskim razmerama

Naš sagovornik Vladimir Đuričić kaže da je knjigu 'Muziku sveta' pisao 15 godina.

- Kada čovek nešto ozbiljno istražuje i stvara, ne razmišlja koliko će to trajati i kada će završiti. Napisao sam priče o muzici iz drugog ugla, gledajući kroz prizmu društvenih i političkih, pa i geopolitičkih okolnosti. Sve je to uticalo na razvoj žanrova, nastanke pesama, a posebno na izvođače. Na promociji moje knjige, u prepunoj Maloj sali Kolarca, koja se, uzgred rečeno, održala na Međunarodni dan novinara, 11. novembra, jedan od govornika, dr Dušan Vujošević, istakao je da je 'Muziku sveta' raritet u svetskim razmerama. Ovaj profesor Računarskog fakulteta u Beogradu i vrstan poznavala muzike, objasnio je da moja knjiga prevazilazi granice pojedinačnih kultura i hrabro opisuje kulture sa različitih tačaka na planeti. Takođe je ukazao da moje štivo nudi niz dragocenih početnih tačaka za slušanje lepe muzike – priča Đuričić.   

Marija Dolores Pradera je bolja od Hulija Iglesijasa

Naš sagovornik ukazuje da značajan deo planete obožava i Mariju Dolores Praderu, koja je kod nas takođe skoro nepoznata. Reč je o najvećoj španskoj pevačici svih vremena.

- Ona je ovaploćenje elegancije, finoće i gospodstva. Cela njena pojava je bila izrazito plemenita. Dolores Pradera je više doprinela širenju maternjeg jezika nego svi španski kulturni centri po svetu. Pevala je razgovetno, sa sjajnom dikcijom, pa izgovorom kao da slušaoca navodi da zapamti reč. Pevala je tiho, pa dok drugi kople izvode sa puno glasnih tonova, ona ih je gotovo recitovala, uz gitaru, sa tihim, ali izuzetno dubokim glasom. Uzgred rečeno, Marija Dolores Pradera je sa Huliom Iglesiasom često istovremeno snimala iste numere, takmičući se ko će pre i bolje da ih otpeva. Mislim da je Dolores Pradera bolja od Iglesijasa – priča Đuričić.

Zrno bibera i crvena haljina

Ovaj novinar ukazuje da će mnogim ljubiteljima muzike biti zanimljivije da slušaju određene žanrove kada pročitaju neverovatne priče o njihovom nastanku, a posebno brazilske bosa nove, koja je promenila svet. Uz to ističe da je najslavnija Brazilka Elis Režina među pet najboljih pevačica 20 veka.

- Senka Elis Režine na podijumu pod svetlosti reflektora je Brazil – zapisao je jedan novinar. Zbog ogromne energije, nemirnog duha i sitne građe, nazivali su je uragan, malo zrno ljutog bibera i čarobnica, ali i malena zla veštica ili dobra vila, u zavisnosti od njenog promenljivog raspoloženja. Za vreme diktature, Elis Režina je finansijski pomagala intelektualcima koji su se borili protiv vojne hunte, a na ceremoniji vojne vlasti, priređenoj povodom godišnjice nezavisnosti Brazila, nasilno su je primorali da peva nacionalnu himnu – i to u crvenoj haljini. Smrt Elis Režine ostala je obavijena velom tajne – priča Đuričić.

Ljudi su gubili razum na koncertima Musluma Gursesa

I život najvećeg turskog pevača Musluma Gursesa bio je ispunjen neverovatnim događajima... Recimo, doživeo je saobraćajnu nesreću zbog koje nije davao znake života, pa su ga odneli u mrtvačnicu. Međutim, on se tamo probudio. Ljudi su ga toliko voleli da su na njegovim koncertima gubili razum, pa čak i sekli žiletima. Tako je 1999. u Sivasu došlo do incidenta između razjarene publike i obezbeđenja. Svađa je eskalirala u tuču, pa dok ih je Muslum Gurses molio da prestanu, jedan od obožavalaca, najverovatnije slučajno, iz sve snage ga je udario pesnicom u oko. Na nastupu u Bursi jedan fanatik je Gersesa izbo nožem.

- Obezbeđenje je bilo nemoćno i kada je otvoren Muzej Muslum Gurses u Halfetiju, u kom su izložene pevačeve lične stvari, a mnogi su želeli neku uspomenu, pa je većina eksponata „nestala“. Muslum Gurses je bio najveći mit turske muzike. U njegovim pesmama utehu su pronalazili svi beznadežni. I dok ga je radnička klasa slušala do daske pojačanog, intelektualci su to činili tajno, jer žanr arabeska nije bila priznata kao umetnička muzika. Njegova „Škrinja” je za samo prva tri dana prodat u tiražu od milion i po primeraka – priča Đuričić.

Sahrana najveće kokete Bliskog Istoka

U Knjizi „Muzika sveta“ možete pročitati i nesvakidašnju priču o diva libanske muzike – Sabah. Ona je bila simbol optimizma, dragoceni gigant iz ere cvata arapske pesme, ali i sleng za flert, kao najveća koketa Bliskog Istoka.

- Libanku Sabah su nazivali glavom umetnosti, damom elegancije i ambasadorkom zvezda. Imala je repertoar od 3.500 pesama. Uvek je bila posebna, pa i pred smrt, poželevši da njena sahrana protekne kao proslava. „Ne želim da se tuguje, jer sam pesmom donosila samo radost” – rekla je Sabah. U skladu sa njenom željom nacionalna i jedna od najvećih sahrana u istoriji Libana bila je veličanstvena. Nakon iznošenja kovčega iz Crkve Svetog Đorđa u Bejrutu, začuli su se aplauzi i trube vojnog orkestra. Dolazak limuzine sa pevačicinim telom u rodno mesto označili su vatreni govori, ovacije i bogat vatromet. Narod je satima prenosio njen sanduk u ritmu muzike – priča Đuričić.

Sadam Husein je insistirao da mu sviraju slepi

Poznato je da su mnogi svetski političari oduvek voleli provod, ali ne i koliko su obožavali muziku, pevače, kompozitore i pesnike, o čemu je naš sagovornik takođe mnogo pisao u knjizi „Muzika sveta“.

- Nekadašnji predsednik Iraka, Sadam Husein, obožavao je lumperajke po svojim palatama. Više od pedeset puta pevao mu je Husein Neama, o čemu je ovaj posle mnogo godina otkrio u autobiografiji „Sadam i ja”. Nastupi su održavani u najstrožoj tajnosti, da niko, po cenu života, nije smeo da otkrije detalje šta se dešavalo među dvorskih zidina. Zbog toga je Sadam Husein zahtevao da Huseina Neamu prate slepi svirači. Poznato je da su na poziv predsednika Iraka svi pevači morali da se odazovu, kada bi on to poželeo. Jedino ga je odbila omiljena mu pevačica – Afifa Iskander zvana „Crni kos Iraka”. Nije prihvatala novčane ponude i skupe poklone koje joj je slao. Ne čudi što ju je najviše voleo... Iskander je bila oličenje iračke muzike, a njene pesme deo bagdadskog šarma. I svojim izgledom budila je noćni život u metropoli na Tigru. U gracioznu i pametnu koketu, kako su je savremenici opisali, bile su uperene sve oči – priča Đuričić.