Grom udario u Mladena, a on je neverovatnim čudom preživeo: Doktori su mu tada rekli - to što si ležao na zemlji i što je po tebi padala kiša skoro pola sata te je spasilo (FOTO)

Gornji Milanovac – Gornjomilanovačko selo Pranjani i danas pamti priču koju ni vreme ni ljudi nisu zaboravili. Mladen Tomović je davne 1979. godine, na dan Svetog Pantelejmona (9. avgusta), preživeo direktan udar groma, te svedoči o nečemu što mnogi nazivaju pravim čudom.

- Imao sam tada 24 godine. Konj mi je bio vezan za šljivu gvozdenim lancem, dugim desetak metara. Kad je krenula oluja, pošao sam da ga oslobodim i da se skloni. Uhvatio sam lanac i više se ničega ne sećam, priča za RINU Mladen.

Kasnije su mu kako svedoči, pričali da je kiša je pljuštala oko pola sata, a on je sve to vreme ležao na zemlji.

- Kada sam došao sebi, nisam mogao ni da govorim ni da hodam, samo sam bauljao. Moji su mislili da sam se sklonio od kiše. Prva me je ugledala baba, tada su me odveli u ambulantu“.

Lekar je tom prilikom rekao da je preživeo pravim čudom, zato godinama unazad Mladena sa Suvobora nazivaju i pravim medicinskim fenomenom.

- Tada sam na sebi imao košulju koja je izgorela na levom rukavu do pleća. Tadašnji lekar je kazao da je neverovatno kako sam prekostao, ali da sam preživeo verovatno zato što je kiša padala 35 minuta, a ja ležao na zemlji, te da me to spasilo. Imao sam problem sa očima, iz očiju kao da mi je izbijala vatra, nisam mogao da gledam, lekar me je uputio specijalistii koji mi je propisao kapi i deset dana sam stavljao hladne obloge na oči svakog dana po pet, šest puta dok se ne osuše zavoji, seća se Mladen.

Ovaj Pranjanac je i danas oprezan tokom letnjih meseci kada počnu oluje, munje i gromovi, a svoj drugi rođendan slavi za Pantelijevdan.

- Kada su Sveti Ilija, Pantelija, ako je oblačno, ako sevaju munje, ja sam u ćošku kuće gde nema ni prekidača, ni štekera. I tu u uglu ležim, nikuda ne izlazim. I dan danas ima straha. Telefon, ako sam u kući ne gasim, ali, ako grmi, a ja izlazim napolje, mobilni sa sobom ne nosim, oprezan sam, zaključio je.

Ova priča iz Pranjana je svedočanstvo da se čuda zaista dešavaju. Mladen je prošao kroz ono što deluje nemoguće, i danas je živ podsetnik da između neba i zemlje ponekad stoje samo vera i sreća.