Najmlađi domaćin u Srbiji: Sedmogodišnji Bogdan sa dedom radi mnoge poslove na imanju - njegove ruke su male, ali spremne da pomognu (FOTO)

Ljig - U selu Brančić kod Ljiga, tamo gde se dan meri po suncu, a život po radu, živi Bogdan Nešović, dečak od samo sedam godina koji sve zna o selu i seoskim poslovima i to više nego mnogi tri puta stariji. Njegove ruke su male, ali navikle su na posao. Dok druga deca broje lajkove i nivoe u igricama, Bogdan broji krave, ovce, jaja u gnezdu i jutra provedena u štali.

- Imamo dve krave. Ja ih hranim, čistim štalu. Imamo domaće kokoške graorke, nose svaki dan, ja redovno otkupljam jaja. Imamo jedanaest ovaca u toru, jednu sam ja dobio na poklon. Jagnje se neke dva puta godišnje.Kozu muzemo, mleko koristimo za nas. Pije seka, dobro je za zdravlje objašnjava za RINU Bogdan dok pokazuje životinje.

Mnogo toga je video od svojih roditelja, ali najviše voli da radi sa svojim dedom Petkom od koga je ipak najviše naučio kada su poslovi u domaćinstvu u pitanju. Njih dvojica bili su nerazdvojni tandem tokom ove letnje sezone.

- Ja i deda smo sve radili. Imamo oko četiri i po hektara zemlje. Kosimo, imamo sve mašine. Traktor je tridesetpetica, stavili smo mu nove gume. Star je, mislim oko četrdeset godina, ali nas dobro služi. Plugove nemamo, ali to nije prepreka. Kad oremo, pozajmimo od komšije. Ja sam još uek mali i idem u školu, krenuo sam u prvi razred i baš sam se teško navikao što nisam po čitav dan na imanju, ali sada volim i školu. A najviše volim selo i život u njemu, kaže iskreno maleni Bogdan.

Na svog sjajnog dečaka naravno ponosni su pre svega roditelji, ali i baba i deda.

- Ponosni smo na njega. To je jedno divno dete koje se sa sedam godina iznenađujuće dobro razume u sve, u poljske radove, u poslove u kući, u život. On je naš ponos i naša uzdanica, složno kažu deda i baba, dok ga gledaju kako sigurnim korakom ide prema toru.

Bogdanova majka Maja otvoreno i iskreno govori o tome kako je njen sin odrastao.

- Bogdan je moj prvenac. Kasnije sam rodila i ćerku. Suprug je previše zauzet poslovima u Gornjem Milanovcu, a ja sam preokupirana brigom o ćerki, uz koju moram stalno da budem. Tako da su Bogdanovo vaspitanje i sve što je naučio, zapravo delo babe i dede“, kaže Maja.

U njenom glasu nema tuge, samo zahvalnost. Jer zna da je njen sin odrastao uz ljude koji su ga naučili kako se živi, a ne samo kako se postoji. U vremenu kada mnogi beže sa sela, Bogdan u Brančiću pokazuje da budućnost još ima jak koren.