Oktobarski sneg dokrajčio jabuke u čačanskim selima, pre toga mraz uništio kajsije: Klimatske promene uzimaju danak u srpskim voćnjacima - šta ćemo proizvoditi sledećih godina? (FOTO)(VIDEO)

Čačak - Ova godina bila je izuzetno nepovoljna za voćarsku proizvodnju, pre svega zbog klimatskih faktora koji su značajno uticali i na visinu prinosa i na kvalitet roda. Velike probleme prvo su doneli pozni prolećni mrazevi koji su naneli ogromne štete, naročito kajsiji, višnji i drugim koštičavim vrstama. Jabuka i kruška prošle su nešto bolje. Posle toga je usledio dug period suše, a u poslednjem talasu jake kiše i sneg na višim nadmorskim visinama izazvali su mehanička oštećenja, lom grana i stabala, naročito šljive i maline.

Prvi oktobarski sneg napravio je štetu u višim predelima, a ni niži krajevi, poput čačanskog sela Lipnica, poznatog po jabukama, nisu ostali pošteđeni. Kako kaže Tiosav Salemović, voćar iz Lipnice, u njegovom jabučaru sada bi trebalo da rade berači, ali je kiša usporila berbu.

- Jabuka je voćna vrsta koja je pretrpela bar na našim prostorima ovde u Lipnici mraz, ali to, nažalost, nije jedina nedaća koja ju je zadesila ove godine. Nakon toga šibao je mraz, pa pekla suša i tropske temperature, kiša je padala sa zakašnjenjem, a sada i sneg u oktobru. Ja uzgajam nekoliko sorti jabuka, ovo je ajdared. Ona je pretrpela prolećni mraz, a koja sorta je najotpornija, tu nema pravila, više zavisi od položaja terena i strujanja vazduha. Retkost je da na ovoj nadmorskoj visini pod planinom Jelicom bude mraza u proleće, obično ga ima u dolinama pored reka i potoka. Međutim, ove godine je bilo drugačije. Klimatske promene očigledno čine svoje i više ništa nije kao što je nekada bilo. Ostali smo bez svih voćnih vrsta osim jabuke, ali i ona je poprilično lošeg kvaliteta, sitna, oštećena i u manjoj količini nego ranije, rekao je za RINU voćar Tiosav Selimović.

Upravo usled sve izraženijih i očiglednijih klimatskih promena ove godine štete su zabeležene u voćnjacima širom Srbije – od Vojvodine do juga. Najveće su upravo tamo gde je voćarstvo najrazvijenije, a to je Zapadna Srbija. Kajsija, šljiva i višnja pretrpele su ogromne gubitke, a procene stručnjaka govore da je smanjenje prinosa od 30 do 40 procenata u odnosu na prosečne godine. Slične štete beleže i okolne zemlje – Bosna i Hercegovina, Rumunija, Bugarska i Mađarska.

- Najosetljivija je kajsija, jer vrlo rano započinje vegetaciju i cveta, pa je podložna poznim mrazevima. Slično je i sa breskvom, trešnjom i višnjom, koja je ove godine prvi put pretrpela veće štete. Koštičave vrste su generalno osetljivije, dok jabučaste kasnije cvetaju i lakše izbegnu mrazeve, izjavio je dr Darko Jevremović direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Velika briga i veliko pitanje voćara je da li klimatske promene menjaju strukturu proizvodnje i da li nestaju tradicionalne srpske sorte? Stručnjaci, ipak, imaju pozitivno mišljenje i smatraju da će naša zemlja ostati prepoznatljiva po proizvodnji voća kao što je i sada.

- Srbija će ostati tradicionalni proizvođač šljive, kajsije, jabuke i drugih voćnih vrsta. Istina je da postoji interesovanje za gajenje tropskih vrsta poput kivija i smokve, ali to nosi veliki rizik jer zime sa temperaturama od -10 do -20 stepeni mogu potpuno uništiti te zasade. Ekstremne godine ne znače trajnu promenu strukture proizvodnje, kazao je Jevremović.

Mere zaštite spas od klimatskih promena?

Poljoprivrednici prate trendove i traže rešenja, ali je ključni problem – novac. Navodnjavanje je relativno lako sprovesti, ali zaštita od mraza zahteva skupe sisteme. Osiguranje je trenutno najčešće rešenje, ali kada jednom izgube rod, proizvođači ne mogu računati na dobar prinos ni naredne godine. Neke mere zaštite su još uvek u fazi ispitivanja, a efikasnost varira, pa je potrebno više naučnog rada i podrške države.

- Pojavljuju se i nove sorte, ali razlike u otpornosti su minimalne. Tržište diktira šta se sadi, pa su kod šljive i dalje dominantne čačanska rodna, čačanska lepotica i stenlej. Kod maline i dalje dominira vilamet, dok su novije sorte poput Polke, Polane, Himbo Topa i Tula Magica prisutne u malom obimu, uglavnom blizu potrošačkih centara, jer zahtevaju brzu prodaju svežih plodova. Njihov rod je kasniji i često traje do novembra, ali zavisi od toplih dana koji omogućavaju sazrevanje, kaže direktor Mčačanskog Instituta za voćarstvo.

Slabiji rod – skuplje voće

Loš rod usled sve evidentnijih klimatskih promena je i direktan uzrok ovogodišnjeg poskupljenja voća u prodavnicama i na pijacama. Na primer, višnja koja je prošle godine koštala 60 dinara, ove godine je dostizala i više od 300 dinara po kilogramu. Slična situacija je i sa jabukom, šljivom i drugim vrstama.

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta „Banane u Šumadiji, kivi na Tari: Kako klimatske promene utiču na život ljudi?“ koji realizuje Regionalna informativna agencija RINA.