Poslednji borbeni let Milenka Pavlovića svrstao ga u red besmrtnih heroja

“Majku vam dečiju, nećete vi da ginete, ja ću”,bile su reči pilota potpukovnika Milenka Pavlovića, komandanta 204. Lovačko-avijacijskog puka Ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije, koje su ga svrstale u red besmrtnih heroja, pre nego što je na današnji dan, 4. maja 1999. godine, tačno u četiri minuta nakon 12 sati, poginuo u sukobu sa NATO avijacijom iznad Valjeva.

Rođen 5. oktobra 1959. godine u Gornjem Crniljevu kod Osečine, Pavlović je završio Vojnu gimnaziju u Mostaru, a Vazduhoplovnu akademiju u Zadru, da bi komandant 204. Lovačko-avijacijskog puka postao godinu dana pre početka NATO agresije na tadašnju SR Jugoslaviju.

U herojsku pogibiju odleteo umesto mlađeg kolege

U svoj poslednji borbeni let, hrabri pilot je poleteo sa aerodroma u Batajnici, nakon uzbune da se eskadrila NATO aviona približava Valjevu, a da je kao meta označena prethodno više puta bombardovana vojna fabrika “Krušik”.

Umesto komandanta, naredba uz uzlet bila je data mlađem pilotu jedinice, ali je Pavlović, koji je u tom trenutku dežurao na izmeštenom komandnom mestu u Staroj Pazovi, javio svom zameniku da po svaku cenu zadrži mlađeg kolegu da ne poleti i krenuo prema Batajnici.

Prišao je “migu 29”, iz kokpita bukvalno izvukao mladog pilota i uz reči “Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću”, poleteo u pravcu Valjeva.

– U svemu je uvek bio takav, da on ide, a da drugome ne bude ništa. Stalno je govorio da je za Srbiju spreman da pogine. I da se nikad ne bi katapultirao ako ga pogode, da zajedno sa avionom ide u pobedu ili pad – pričala je svojevremeno za “Blic” njegova majka Radmila Pavlović.

“Imaju me”, poslednje reči pre pada

Upravo tako se i dogodilo nakon samo 12 minuta koliko je komandant 204. lovačko-avijacijskog puka proveo u vazduhu, jer je protiv sebe imao višestruko brojnijeg neprijatelja.

Hrabrim manevrima, iako je odmah nakon poletanja na njegovom “migu” otkazao radar, uspeo je NATO eskadrilu da zbuni i rastera. “Imaju me”, bile su njegove poslednje reči koje je čula komanda u Batajnici, da bi nekoliko trenutaka kasnije njegov “mig” pogodile tri rakete ispaljene sa holandskog F-16 u reonu Tuzle, nakon čega se Pavlovićeva zapaljena letelica srušila u Petnici kod Valjeva, na samo 50 kilometara vazdušnom linijom od njegovog rodnog Gornjeg Crniljeva.

– Sudbina je htela da tog 4. maja 1999. godine Milenko na poslednji zadatak krene put rodnog kraja, svoje Podgorine. Bio je to njegov poslednji let, svesna žrtva koja nije bila uzaludna.

Njegovo stradanje, pogibija komandanta legendarnog avijacijskog puka, jednog od najboljih pilota Vojske Jugoslavije, označilo je poslednji borbeni let pilota naše lovačke avijacije do kraja NATO agresije – pričao je o Pavlovićevom herojskom delu general Milan Mojsilović, načelnik Generalštaba Vojske Srbije.

Posthumna odlikovanja, spomen obeležje i ime aerodromu u čast pilota Milenko Pavlović, koji je iza sebe ostavio suprugu Slavicu i sinove Srđana i Nemanju, nije proglašen narodnim herojem, a posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost i Zlatnom letačkom značkom.

U rodnom Gornjem Crniljevu postoji spomen-soba u njegovu čast, u Osečini centralna gradska ulica nosi ime pilota-heroja, a u Valjevu mu je podignuto spomen obeležje gde se svake godine na današnji dan daje pomen Milenku Pavloviću.

Aerodrom u Batajnici takođe nosi ime legendarnog pilota-heroja.