Teško sam radila i puno sam plela: Baka Radmila sa osmehom oduvala svećicu sa neverovatnim brojem 100 - ovo su njeni saveti za dug vek (FOTO)

Užice - Baka Radmila Panović iz sela Ponikve kod Užica ovog septembra oduvala je svećice sa trocifrenim brojem na torti, proslavivši sa svojim najbližima veliki 100. rođendan. Jubilej koji retko ko doživi dočekala je sa toplim pogledom i nežnim osmehom.

Njen život toliko je bogat da bi, kako kažu njeni najmiliji, mogao da stane u najmanje deset romana. Uprkos godinama i slabim nogama, baka Radmila i danas, u krugu svoje porodice, neguje vedar duh i mudrost koju rado deli sa svima.

Okružena potomcima, baka je oduvala stotu svećicu, prisećajući se života punog iskušenja, ali i poštenog rada.

- Pletenje mi je bilo omiljeni hobi. To me je održavalo da se ne osećam sama. Kupili su mi vune, pa sam isplela toliko da bih mogla i prikolicu da napunim čarapama, kazala je baka uz osmeh za RINU.

Njena životna priča nije bila laka, ali svaka decenija bila je posebna lekcija puna izazova. 

- Mučila sam se dosta. Nije nekada bilo ni imanja, ni stoke. Izdržala sam dvojicu sinova i što sam se mučila, to mi nije žao, priča baka kroz sećanja.

Rad je, kako kaže, ono što čoveka drži čoveka u životu i njen savet za dugovečnost.

- Drži rad, samo se nemoj predavati. Razgovoriš sam sebe i znaš da si živ, da bolje jedeš i sve. Ja sad ono mrljavim, ali nema se onog života kao kad sam mlađa bila, priznaje ona.

Tokom bombardovanja 1999. godine nije napuštala svoj dom, a u sećanju su joj i slike Drugog svetskog rata.

Iako baka Radmila nema ni dana škole, njena mudrost i bistar um ostavili su trag na potomcima.

- Naučila me je da budem pošten čovek, da ne kradem i da idem pravim putem, kao moj deda Mihajlo. Baka me je savetovala da se ne mrzimo, da niko nikoga ne mrzi, priča unuk bake Radmile.

Veliku zahvalnost porodica duguje i medicinskim radnicima koji redovno posećuju baku. Proslava 100. rođendana je bila skromna, baš onako kako je želela – sa onima koji su svakoga dana uz nju.

Na kraju, baka Radmila obećava da će se i sledeće godine okupiti sa najbližima, jer – kako sama kaže – „uvek ima još stranica u romanu života“.