Kompletan hronološki pregled najnovijih vesti — 20065 objavljenih
Чачак – За краљем српске народне музике, Шабаном Шаулићем, тугује и чачански привредник Миленко Костић који је синоћ у Београду изјавио саучешће породици почившег. - Шабан ми је био кум, венчао ме и крстио ми децу, и од првог до последњег дана нашег дружења остао изузетна личност – казао је Костић данас за РИНУ. Несвакидашњи је начин на који су се двојица људи што су, сваки у својој делатности, достигли пословне врхове, упознали, спријатељили и окумили. - То је било тачно пре 50 година, на вашаришту у Љубићу, где је Шабан са стрицем Алијом продавао њихове лимене бубњаре, а ја са оцем Душаном из Котраже, воловском запрегом, довезао креч на продају. Тада је Душан од ових људи из Шапца купио једну фуруну, и тико је почело једно незаборавно пријатељство. Миленко вели да је Шабан био фудбалски таленат али га је стриц усмерио ка музици, верујући да ће ту имати више среће. - Небројено пута сретали смо се и дружили у разним локалима и на великим свечаностима. Једном је кум, иако сам се противио, почео да пева „Коле пије”, и тако је настала песма коју и данас чујем понегде. Миленко Костић, власник великог привредног друштва „Ауто Чачак”, вели да у први мах, кад је на интернету објављена вест о несрећу у Билефелду, није веровао да је то тачно, јер се и раније догађало да на порталима освану којекакве. - Збот тога сам позвао синовца, који је наш конзул у Франкфурту и он ми је ускоро потврдио да је вест, на нашу велику жалост, тачна. Шаулићев кум вели још: - Шабан је имао авионску карту за јуче поподне али је, на несрећу, заменио за јутрањи лет. Увек је, наиме, обележавао 17. фебруар, дан кад је 1993. био нападнут и ударен ножем у Бечу, па је желео да дође кући, у Београд, што пре. Све је, ево, стицај невероватних околности. Део Шаулићеве породице отпутово је у Немачку да би, највероватније сутра, авионом у Србију допратили посмртне остатке краља наше народне музике. Регионална информативно – новинска агенција РИНА
Чачак - На Љубићком кеју отворена је заједничка благајна за наплату услуга, за сада, само два јавна предузећа ЈКП за грејање „Чачак” и ЈКП „Комуналац”, док је локална самоуправа омогућила простор. „Сагледавајући потребу корисника комуналних услуга за оваквом врстом наплате отворена је благајна, јер овде гравитира велики број корисника како индивидуалног тако и колективног становања. За сада грађани могу овде платити услугу грејања и изношења и депоновања смећа, а за месец до два моћи ће да се плате и остале комуналне услуге након отварања новог наплатног места у улици Филипа Филиповића чија функција је припремљена за април”, рекао је директор ЈКП „Комуналац” Петар Домановић. Радно време благајне је сваким радним даном од 9:00 до 17:00 часова док ће суботом бити отворена од 8:00 до 13:00. Такође, омогућено је плаћање не само готовином него и платним картицама. „Овако ћемо, као комунална предузећа имати и појачану наплату, јер до сада су нам се жалили грађани да немају времена да дођу до града и до наплетних места као и да им је проблем где ће се паркирати”, навео је Домановић. Према речима директора ЈКП „Комуналац” ово предузеће је прошле године имало потраживања од око 300 милиона, где су 200 милиона били дугови индивидуалних корисника, а остатак код привреде. „Што се тиче привреде то су углавном стара потраживања од више година која су или спорна или су у отужењу. Иначе, однос фактурисања и наплате је доста добар негде око 90 одсто и тај тренд очекујемо да буде и бољи у наредном периоду”, каже Домановић. Иначе, јавно предузеће „Комуналац” врши услуге и на сеоском подручју и то у 60 сеоских месних заједница где има негде око 15.000 корисника. „У овом тренутку пописујемо прво правна лица на сеоском подручју где немамо технички проблем, а до половине године очекујемо да ће се пописати и индивидуална домаћинства. Најбитније је да остваримо координацију између нашег техничког сектора и наше службе наплате на терену. Увезане су ствари, тако да морамо прво дати добру техничку услугу и то повезати информатички, а на крају очекивати и да се она и наплати. Велики су трошкови изношења смећа са сеоског подручја, то је прошле године износило око 20 милиона динара материјалних трошкова где спадају плате, гориво, делови као и посуде где само на сеоском подручју имамо 700 контејнера. Имамо у плану да предложимо, на наредној седници, и цену услуга за изношење смеђа на сеоском подручју која би била иста или нижа него на градском”, рекао је је Домановић. РИНА
Чачак – Град Чачак наставља да подстиче раст наталитета, па је из буџета и ове године издвојено 14 милиона динара за новорођену децу. “За прво и друго дете добија се 10 хиљада динара, за треће 20, а за четврто и свако наредно дете дајемо 40 хиљада. Ово је позитивна пракса са којом смо наставили и ове године, јер бела куга је пошаст против које свим снагама треба да се боримо. Родитељи који се одлуче на већи број деце сигурно су мотивисани неговањем правих животних вредности, а са новцем који ми дајемо само желимо на неки начин да им помогнемо”, изјавио је градоначелник Милун Тодоровић. На данашњој Седници градског већа утврђена је одлука о умрежавању предшколских установа. “Тренутно можемо да прихватимо око 2960 малишана, али повећавамо капацитете па ћа тај број порасти на 3100, а заједно за приватним предшколским установама омугућићемо прихват око 4500 деце у вртићима”, рекао је Тодоровић. Поред ове одлуке, већници су утврдили Предлог о развоју туризма града Чачка од 2019. – 2024., на ком је радило 22 еминентна стручњака, а по хитном поступку утврђен је и Програм заштите животне средине који износи 30 милиона динара, а према речима Тодоровића, није било амандмана на тај акт. РИНА
Нова Варош, Сјеница - Неки кукају на тежак и мукотрпан посао, али када упознају породицу Лаковић, многи ће се постидети. Вељко Лаковић који има тек 15 година са три године старијим братом Стефаном иако тек стасали, старе су дрвосече са дебелим жуљевима на длановима. „Сад побијамо бион он се удара у дрво да би се лакше провукао влачек, јер је тако лакше, него да се влачек провлачи испод њега. Када је већи трупац, дрво притеже и не можео да подвучемо влачек”, прича Стефан као већ довољно искусан радник. На тешке послове навикао је и Вељко који је у шуму од малих ногу. „Прва сам година средње школе и ово ми је занимација. Када се гледа са стране чини се да је тежак посао, али временом постаје навика. А и волове са којима свакодневно радимо обожавам, они су исто што и људи”, прича Вељко који од десете године је задужен да води волове, обаљује и креше стабла. Чим га је отац научио да ради са моторном тестером повео га је у шуму. Милијан је глава куће и највећи део посла прихвата на своја леђа. „Рад у шуму је прилично тежак, али ја сам навикао радим то већ 20 година, деца како расту и они уз мене. После школе и викендима самном су у шуми. Углавном стабла извлачимо воловима. Сви су укључени и супруга. Немам пуно земље па морамо да радимо у шуми”, каже најстарији Лаковић додајући да сви морају да слушају па и волови. „Понекад ми дође и неки друг па ми помогне. Следеће године, ако буде среће, да увећамо са још једним паром волова, јер са са њима човек може сам да ради, а са машинама је потребно више људи”, наводи Милијан који каже да је за њих ово фин посао јер је и лепа зарада. Шумар за ове вредне људе има само речи хвале. „Вредни су и млађих радника од њих нема, аи раде са воловима они мање штете наносе стаблима и шуми, машине више ломе. Овде сам да видим како су сложили шумски ред, да ли су гулили пањеве да ли је стабло добро окресано”, каже шумар Радован Шиљковић који наводи да је ово редовна дознака која се сваке године врши по одељењима. А да чељад буду сита брине мајка. Овог јутра златарском шумом ширио се мирис праве домаће пита. „За мужа и децу оно што они највише воле, домаћа пита, ваљда им је то најлакше у шуми да једу. Тежак је овде рад. Момци право из школе иду у шуму на посао, не питају шта треба знају да морају. Никада им није тешко, раде од малена”, каже Мирјана. Њен посао је да устане око пет, пола шест и да спреми све што треба да се понесе за храну као и да стоку намири кући. „Све морам да завршим да би кренула са њима у шуму, јер је кратак дан па да би што више урадили. Боримо се док њих ишколујемо и док постану своји људи да могу да зарађују за себе на неки други, лакши начин. Млађи Вељко уписао је средњу школу у Новој Вароши и путује сваки дан, старији је у Ужицу у школи и он користи сваки слободан тренутак да дође да нам помогне јер зна да мора, јер нам је то једини извор прихода који имамо до сада”, прича Мирјана. Неретко из планине и густе борове шуме одјекне песма мајке и сина која одзвања брдима и златарским долинама. Регионална инфромативна новинска агенција РИНА
Чајетина (РИНА) - На једној од најлепших српских планина Златибору, тренутно борави око 20.000 туриста. Лепоте ове планине открили су и Кинези, који се тешко споразумевају са домаћинима,али знају шта је кајмак и пршута. Френсис и њене пријатељице ове зиме стигле су први пут у Европу, а на мапи њиховог путовања нашао се и Златибор. „Ми смо из јужног дела Кине где се не виђа снег тако често, па смо сада први пут заиста уживале у зимским чаролијама. Људи су овде јако љубазни, прихватили су нас срдачно и тиме смо заиста одушевљене и дирнуте", рекла је Френсис за агенцију РИНА За ове три младе Кинескиње, једна од најлепших српских планина прави је изазов и то не само због снега и зимских чаролија, већ и због специјалитета на које су и Златиборци поносни. „Први пут смо пробале кајмак и пршуту. То су укуси различити од свега што смо до сада јеле. Необично, али нам се допада", пренеле су своје утиске ове три гошће са истока. Шестина страних туриста који посете Златибор, долази из Кине . Прошле године више од 10.500 кинеских туриста посетило је ову српску лепотицу, што је готово пет пута више него 2017. године. Користе углавном приватни смештај, а хране се у ресторанима које су им препоручили пријатељи. „Претежно траже нашу традиционалну храну, и увек када дођу у групама наручују по неколико јела, како би све пробали. Воле да експериментишу са храном и испробају нешто ново", прича за агенцију РИНА угоститељ Лука Николић, и додаје да Кинези за наручивање традиционалне српске хране, користе модерне апликације. „Већина њих не зна енглески, па им је тешко објаснити посебност неког специјалитета. За наручивање користе модерне апликације на мобилним телефонима. Сликају јело и одмах им изађе шта се све користи, основни састојци и како се служи", каже Лука. Драстичном порасту броја гостију из Кине највише је допринело потписивање безвизног режима са Пекингом и промоција туристичких потенцијала Златибора, у најмногољуднијој држави света. Очекује се да ће ове године гости из Кине заузети једно од прва два места по броју посета страних туриста, рекао је за агенцију РИНА Владимир Живановић, директор ТО Златибор. „Кинези су као туристи задовољни понудом на Златибору. Интересује их наша култура, историја, храна...Обилазе и све туристичке дестинације у окружењу. Посећују Стопића пећину, Музеј на отвореном у Сирогојну, водопад у Гостиљу, наше културне и историјске споменике Видимо да су задовољни, а и ми смо што нам долазе у тако великом броју", рекао је Живановић. Прошле године Златибор је посетило око 300.000 туриста, и забележено је више од 1,2 милиона ноћења. РИНА
Чачак - Стање мајке (77) и сина (45) који су јуче примљени у чачанску болницу са опекотинама, задобијеним у пожару који је избио у њиховој породичној кући, је непромењено од јуче и даље су у врло лошем општем стању, рекла је за агенцију РИНА пр Опште болнице у Чачку Биљана Кочовић.Она је додала да за сада неће бити транспортовани на лечење у Београд. Иначе, жени су повреде захватиле велику површину тела и примљена је одмах у јединицу интензивног лечења и животно је угрожена, док је пластични хирург обрадио ране сина. ГЗС
Бијељина – Семберијски одред Српског четничког покрета којим је у последњем рату командовао пуковник Лука Симић (1961 – 2018), обележио је јуче крсну славу у парохијском дому месног храма у Великој Обарској, посвећеног Светом Марку. Међу 350 званица били су и челници СЧП – а из Србије, војводе Гојко Ребреновић из Љубића код Чачка (председник СЧП - а Србије), Слободан Оташевић из Трбушана (заменик), војвода Паун Вујовић из Лазаревца и пуковник Драган Славковић из Мартинаца, командант СЧП – а за Сремски округ.Слава је била и повод да се, претходно, запале воштанице на вечној кући Лукиној. „Данас смо изашли на гроб нашег команданта Луке да бисмо му одали почаст, показали да смо увек спремни да бранимо наш народ, и затим обележили крсну славу” - казао је за агенцију РИНА пуковник Мирослав Трипковић, заменик команданта Одреда.Мирослав Симић, такође заменик заповедника ове четничке јединице, беседио је овако:„Ми нисмо националисти, само гајимо своју традицију и чувамо своје, чувамо онмо што су нам оставили ђедови, пранђедови. Ово је, може бити, једно од највећих села у српском народу, броји око 6.000 становника, у Семберији се по збиру душа једино Црнољево равна са нама. Неки од ових младића на слави нису ни били рођени у време рата, али ми који памтимо те дане или смо учествовали у борбама навек ћемо памтити команданта Луку. Он је одавде, велики човек и Србин, борио се у Вуковару, у рату овде отаџбинском, волео је српство више од свог живота. Изузетно добар човек, интелигентан, познавали су га сви као пуковника Луку.”Симић је, затим, нагласио:„Пуно ми је срце што смо данас угостили наше пријатеље из Чачка и Србије. И ми идемо у Чачак, Бачку Паланку, Бач, Пригревицу, ако бог да ићи ћемо и у Шид. Сад појачавамо наше пријатељство. Једноставно, дружимо се и чувамо своје. Овако ћемо се увек састајати и ако бог да доста година славити.”Председник СЧП – а Србије, војвода Гојко Рабреновић, у отпоздраву на славску здравицу рече:„Били смо и остаћемо браћа, неће нас раздвојити ни река, ни време ни нељуди. Срећна да вама буде слава и нека је лака српска земља пуковнику Луки Симићу”.Иза поноћи, враћајући се Србији кроз уснулу Семберију, бележим ову строфу, по сећању војводе и ратника Пауна Вујовића из његових борбених дана:„Од Зворника па до Угљевика, све су чете од војводе Митра, а патроле, да видиш младића, под командом од Луке Симића.” РИНА – Регионална информативно новинска агенција
Чачак - На подручју Чачка готово да нема насеља без дивљих депонија. Да би се томе стало на пут Комунална полиција поставила је видео клопке, за оне који неодговорно бацају смеће. За несавесне грађане ове скривене камере нису смешне, пошто су за починиоце предвиђене високе новчане казне. „Недавно су фото клопке у селу Пријевор, забележиле бацање грађевинског и кабастог отпада у контејнере који нису за то предвиђени. На основу снимка идентификовали смо починиоца. Несавесни предузетник кажњен је са 30.000 динара и обавезом да очисти место где је бацио смеће", изјавила је за агенцију РИНА Милена Јовановић, начелница Комуналне полиције у Чачку. Где ће бити поствљена видео клопка одлучује комунална полиција. То су углавном локације на којима се годинама стварају дивље депоније, а починиоце је тешко открити. „Комунална полиција може да реагује ако затекне починиоца на лицу места, или на пријаву грађана уз изјаву сведока. Са овим уређајем, са фото клопкама, ми можемо да откријемо починиоца, на основу видео снимка. Преко Полицијске управе добијамо податке о власнику, односно кориснику возила који је починио прекршај", изјавила је начелница чачанске Комуналне полиције. Али и поред фото клопке и полупразних контејнера из којих се, како тврде надлежни смеће односи сваког четвртка, велики део отпада заврши разбацан по природи. Мештани тврде да се највише смећа баци под окриљем мрака. „Ноћу се то баца. Дођу људи које никада у животу видео нисам, са приколицама пуним смећа и само бацају. Ружно је и погледати, а замислите како је живети у близини тог сметлишта. Што не баци у контејнер испред своје куће, или не отера на депонију, него га дотера овде", прича нам један од мештана Пријевора. Две видео клопке, колико поседује чачанска Комунална полиција нису довољне да дивље депоније не ничу као печурке. Најугроженије је приобаље Западне Мораве, путељци, напуштене локације, шуме... Казна због непрописног одлагања смећа за физичка лица је 10.000 динара, за предузетнике 30.000, а за правна лица 60.000 динара. Али, цена коју сви плаћамо за овакав немар је много већа. РИНА
Чачак - Радник који је јуче повређен на градилишту нове индустријске зоне у Прељини пребачен је у току ноћи за Београд у пратњи комплетне болничке екипе, рекла је за агенцију РИНА пр Опште болнице у Чачку Биљана Кочовић. „Пацијент је ноћас транспортован у Ургентни центар”, рекал је Кочовић. Иначе, радник је повређен када је јуче пао са висине од неколико метара приликом извођења радова и са тешким телесним повредама пребачен је у чачанску болницу. РИНА
Чачак – У чачанском насељу Лугови, око 10 часова дошло је до пожара у породичној кући, где су два лица задобила тешке опекотине опасне по живот. „Мајка старости 77 година и син (45) примљени су са опекотинама. Жени је велика површина тела захваћена повредама, примљена је омдах у једницу интензивног лечења, сина тренутно обрађује пластични хирург. Мајка је у животној опасности”, изјавила је за агенцију РИНА ПР чачанаске болнице др Биљана Кочовић. У пожару је изгорео први спрат куће, а ватрогасци су успели да локализују ватру. РИНА
Чачак – Савез естрадно - музичких уметника Србије доделио је награду за животно дело Атанасију Савићу из Чачка, текстописцу који има 415 регистрованих песама које се деценијама оре широм Србије.Чачак – Савез естрадно - музичких уметника Србије доделио је награду за животно дело Атанасију Савићу из Чачка, текстописцу који има 415 регистрованих песама које се деценијама оре широм Србије. Међу најпознатијима јесу: „Свирајте ноћас само за њу” (пева Тома Здравковић), „Ово мало душе” (Зорица Брунцлик), „Једна ласта не чини пролеће” (Шабан Шаулић), „Зна река, зна” (Радиша Урошевић) и „Живот пише романе” (Бора Спужић Квака).
Чачак - Трудим се да пратим глас народа а и покушавам да из сваке критике, ако је она квалитетна, и сугестије извучем оно најбоље, али ми се чини да су данашњи критичари по дифолту и више злонамерни или можда то раде из незнања, рекао је градоначелник Чачка Милун Тодоровић. „Желе да врате време уназад, али оно се не враћа. Ми идемо напред, желимо да помогнемо домаћим и страним инвеститорима. Желимо да запослимо што више младих људи али и оних из теже запошљивих категорија. Да људи од 50 до 60 година могу да имају посао и да поштено живе од свог рада у Чачку. На томе ћемо истрајати без обзира на коментаре”, казао је Тодоровић. РИНА
Ужице - Чудна ситуација догодила се у селу Трнава на двадесетом километру од Ужица где, како тврде мештани, од једног човека зависи да ли ће имати воду. Наиме Милићевић Милијан каже да је њихов комшија који је изгласан за председника Удружења водокорисника „Шарампов” од њих узео новац а воду пустио само до своје куће. „Направили смо то удружења, скупштина је изгласала њега да води посао и њему смо уплаћивали паре. Све смо своје обавезе измирили. Сада нас ти извођачи туже да им није плаћено a и адвокат нам је наложио да платимо по 18.000. Ми немамо увид у папире, а Милутин неће никоме да их покаже. Жалили смо се и локалној самоуправи и адвокатима и не знамо коме више да се обратимо. Ја имам признаницу да сам све платио, 27.000 био је прикључак воде по кући. Нас 60 је дало, други нису. И сада су тужили нас који смо дали, ове друге не”, каже Милићевић питајући се где је правда и ко може да им помогне. Он додаје да је главни вод направила држава, која је купила и шахте и водомере. „Имамо воду када нам Милутин отвори славину па нам пусти мало”, жали се Милићевић. РИНА
Пријепоље – Некадашња начелница Општинске управе у Пријепољу, Ханка Хајдаревић, коју је Општинско веће у том месту сменило 29. септембра 2016. године, незаконито је уклоњена са те дужности. Тако је најпре, по Ханкиној тужби, пресудио Основни суд у Пријепољу, марта прошле године, а ових дана исту одлуку потврдио и Апелациони суд у Крагујевцу, већајући по жалби Општине.
Пожега - Славиша Јовановић из села Мала Јежевица код Пожеге преживео је јуче тежак дан. Сахранио је мајку Радмилу (1962) али мало је фалило да уместо ње сахрани баку из суседног села. Наиме, када је отишао по тело покојнице у капелу која се налази у кругу пожешке болнице, њему су у кoвчегу предали другу особу. ,,Случајно сам погледао када је погребник дошао аутом и било ми је сумњиво. Посумњао сам да то није моја мајка, међутим радник у капели ме је убеђивао да је то она само се променила. Позвао сам сестру која је такође казала да то није наша мајка. Када смо скинули покров било је то тело старије жене и остали смо у шоку. Тражили смо мајку али је ту није било па сам позвао полицију. Испоставило се да су заменили тела. Моју мајку су већ отерали да сахране у Бакионичко гробље на другој страни Пожеге. Верујте кад нисам јуче умро нећу никад. Срећом стигли смо на време јер су већ хтели да је спусте у раку,“ казао је син покојнице за РИНУ.
Процес приватизације локалних и регионалних медија који је у различитим, углавном неуспешним модалитетима, трајао више од једне деценије завршен је током 2015. године. За то време угашен је значајан број локалних и регионалних медија, пре свега електронских а јавност у тим срединама остала је без основних информативних садржаја”, каже се у издвојеном мишљењу чланице Радне групе за доношење нове медисјке Стратегије Драгане Чабаркапе. У анексу које се налази у склопу нацрта Стратегије на сајту Владе Србије, а у којем је председница Синдиката новинара Србије издвојила мишљење, наводи се: „Држава је задржала удео у оснивачком капиталу издавача медија „Политика” а.д. и компанија „Новости” а.д. Ове компаније се не финансирају из буџета, већ у потпуности послују на тржишту. Остало је отворено питање статуса ових медија, имајући у виду њихов друштвени значај у земљи као и традицију. Значај и одговорност Танјуга за заштиту јавног интереса није добро процењен у претходном периоду, посебно имајући у виду велики утицај националне новинске агенције на квалитет медијског сектора уопште, као и њен међународни углед . Излазак државе из медија предвиђен претходном медијском стратегијом био је планиран уз формирање шест регионалних јавних сервиса како би се очувао јавни интерес у области информисања на локалном нивоу. Ова одредба није ушла у сет медијских закона усвојених 2014. године. Последица је очигледна неравнотежа између појединих делова Републике Србије, када је реч о остваривању јавног интереса у области јавног информисања. Известан број локалних заједница доведен је у ситуацију да уопште нема електронски приступ важним информацијама од локалног значаја, чиме је, додатно, озбиљно доведен у питање читав концепт приватизације. Према подацима Синдиката новинара Србије из приватизованих медија отишло је на основу социјалног програма или добило отказ више од 1300 новинара и медијских радника што се негативно одразило на квалитет медијских садржаја и информисање на локалном нивоу. Многи индикатори указују да је јавни интерес у великој мери подређен интересима нових власника. У друштвима стабилне демократије локални и регионални медији опстају и јачају упркос савременим изазовима који долазе из сфере политике, бизниса или технологије. Искуства из Европе показују колико је за јавно информисање важно постојање регионалних и локалних јавних сервиса: Аустрија има 9 регионалних радио и ТВ станица, Немачка 11 регионалних емитера (радио и ТВ) Велика Британија 11 регионалних радио и ТВ станица. У Данској је основано 8 регионалних ТВ станица и 11 регионалних радио станица. Шведска има 19 регионалних ТВ станица и 26 радио станица, Норвешка 11 регионалних телевизија и 13 радио станица. Финансирање се реализује кроз претплату и приходом од реклама Мера 2.3 Смањен и учињен транспарентним утицај државе на медијском тржишту како би постојали једнаки тржишни услови за све медије - Изменама Закона о јавном информисању и медијима омогућити успостављање јавно-приватног партнерства у медијима; - донети регулативу за дневне листове Политика и Вечерње новости; - донети регулативу за рад Танјуга; - изменом медијских закона омогућити формирање регионалних и локалних јавних сервиса што ће значајно допринети производњи квалитетнијих медијских садржаја и бољем информисању на локалном нивоу. - законом обезбедити из буџета локалних заједница 2% за финансирање медија и то: а) 1% за локалне и регионалне јавне сервисе ; б) 1 % за пројектно суфинансирање медијских садржаја.” Иначе, четири медијска удружења (УММР, ПРОУНС, ДНВ, КОМ-НЕТ) окупљени у Медијском савезу Србије подржавају овај став и биће тема јавне расправе, која ће се одржати у Нишу, Новом Саду, Београду, док је у Чачку заказана за 25. април у 12:00 часова. РИНА
Чачак/РИНА - Радник шабачког грађевинског предузећа које је подизвођач у радовима који се одвијају у новој индустријској зони у Прељини, теже је повређен када је пао са висие од неколико метара приликом извођења радова. Са тешким телесним повредама пребачен је у чачанску болницу."Ради се о политрауми, животно је угрожен.Повреде су опасне по живот, након хируршке интервенције задржан је на одељењу интензивнне неге, све је и даље неизвесно, витално је угрожен и борба за његов живот и даље траје", изјавила је за агенцију РИНА, ПР чачанске болнице др Биљана Кочовић. РИНА
Топола (РИНА) - Виноградари данас славе Светог Трифуна, заштитника виноградара и пољских радова. Обичај је да данас први пут после дуге зиме домаћини одлазе у своје винограде, орезују лозу и вином заливају чокот. Верује се да ће вино виновој лози повратити снагу после дуге и хладне зиме. Први дан резидбе не може почети без благослова свештеника који унакрст шкропи виноград. „Пре четири године, дошли смо у село Липовац и парцелу по парцелу куповали земљу. Подизали смо засаде винове лозе и достигли површину од осам хектара. Овде смо направили и модерну винарију капацитета 50.000 литара. Сорте су углавном француске, Каберне Совињон, Мерло, Шардоне али смо ипак сачували две аутохтоне домаће сорте Прокупац и Тамјанику. Планирамо да винограде проширимо до 15 хектара, јер је овде земља Богом дата за вино. Ја сам иначе по струци спортски менаџер, али уз свог оца заволео сам овај посао и планирам да се бавим виноградарством", каже за агенцију РИНА Никола Крговић, домаћин славе. Прослави Светог Трифуна у селу Липовац присуствовао је председник општине Топола Драган Живановић. Површине под виновом лозом из године у годину се шире а председник истиче да је је управо општина Топола у врху Србије по производњи вина. „Имамо највише винарија у Србији, јужно од Саве и Дунава, укупно осам, од тога је само три у Липовцу где се данас налазимо. Честитам винарима славу и нека буде ова 2019. година родна и са добрим ценама и са добрим вином. Наша вина су квалитетна, добри виноградари и надам се да ће их бити још више. У општини Топола има регистровано око 500 хектара винограда”, тврди Живановић. Иначе, село Липовац вековима је познато по узгоју винове лозе, скоро свако домаћинство гаји винову лозу. Пре пар година у селу су засаде под виновом лозом подигли и Ђоковићи, што је овај крај сврстало у сам врх виноградарства. РИНА
Чачак –Министарство здравља упутило је данас препоруку Министарству просвете да се у циљу смањења могућности преношења вируса грипа, школски распуст продужи за једну недељу. Ова препорука прослеђена је школским управама које у току дана треба да донесу одлуку о евентуалном продужењу распуста.
Чајетина - Председник општине Чајетина Милан Стаматовић донео је одлуку о прекиду образовно васпитног рада. ,,Предкида се образовно васпитни рад у свим основним школама ( „Димитрије Туцовић", Миливоје Боровић", „Саво Јовановић Сирогојно") и њиховим издвојеним одељењима и Угоститељско –туристичкој школи Чајетина на територији општине Чајетина у периоду од пет радних дана и то од 18. фебруара до 22. фебруара из разлога што је пријављена епидемија грипа, а да би се спречило повећање броја оболелих међу децом, ученицима и запосленима у образовно васпитним установама”, рекао је Стаматовић. Регионална информативно новинска агенција – РИНА
Primajte najnovije vesti direktno na email
